Poznata japanska pijanistkinja Aisa Iđiri posetila je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, čija je postala članica. Muzej knjige i putovanja pod okriljem ovog Udruženja pravi japanski kutak, u kojem će biti predstavljen i rad ove značajne umetnice.
Gospođica Iđiri se, sa svojim izvanrednim nastupima u Tokijskom opera gradu (2010) i Karnegi holu u Njujorku (2017) postavila na svetsku muzičku scenu, uz mnoge nagrade koje je dobila i zbog kojih je novinari nazivaju „jednom od najnagrađivanijih pijanistkinja svoje generacije“.
Pre manje od godinu dana nastupala je u prestižnom Kraljevskom Albert holu u Londonu, što je nedostižan san mnogih. A u oktobru zasvirala je i u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, kako bi se predstavila pred desetak okupljenih članova Adligata.
„Kada pijanistkinja Aisa Iđiri sedne na klavirsku stolicu, kada njeni prsti zaplešu po dirkama, tišina se ispuni lepotom koja učini da svi prisutni namah postanu deo drugog, lepšeg, elegantnijeg, uzvišenijeg sveta“, rekao je Viktor Lazić, predsednik Adligata.
„Poseban talenat čija evropska sofisticiranost, žestoka strast i poetski sentiment stvaraju umetničku atmosferu“, tako je u muzičkoj kritici Record Gejitsu predstavio Aisu, a mi smo imali prilike da se uverimo u tačnost svakog napisanog slova ove rečenice.
Zato ne čudi da svakim danom njena popularnost u svetu raste, ne iznenađuje veliki broj koncerata na svim meridijanima, uvek u prestižnim koncertnim dvoranama. Izvođenje, ne muzike, već magije, koja nastupa čim ona priđe klaviru (čak i pre nego što prsti polete po dirkama!), prenosili su mediji širom sveta – od BBS-ija i SNN-a, do našeg RTS-a.
Aisa se pojavljuje na naslovnim stranama mnogih muzičkih izdanja, a takođe je učestvovala i u više televizijskih serija, igranih filmova itd. Završila je, između ostalog, Kraljevski muzički koledž u Londonu, čiji je sada zvaničan počasni predstavnik. Pokretač je tokijske internacionalne klavirske asocijacije, u okviru koje organizuje tri festivala u Japanu, Italiji i Srbiji.
Pa ipak, najviše je poznata kao „priznata Stenvej umetnica“, prestižne nemačko-američke firme za proizvodnju klavira koja se ovim poslom bavi od 1853. godine. Ova firma je zaslužna za unapređenje proizvodnje ovog instrumenta (odobreno im je čak 139 patenata na ovom polju), i pravljenju nekih od najkvalitetnijih klavira na svetu. Čak 80 odsto svih visokokvalitetnih klavira koji se trenutno prodaju na tržištu, pripadaju upravo ovoj kompaniji.
Aisa poredi svoj odnos prema klaviru sa zaljubljivanjem; svaki klavir opisuje na zaseban način, a kaže da je neverovatan osećaj kada sam instrument u njoj probudi inspiraciju, kada, kao i sa ljudima, jednostavno „klikne“, pronađe u instrumentu svoju drugu polovinu…
Gostovala je Aisa i u Beogradu, i to više puta. Zavolela je našu zemlju, i kaže da je usrećuje izvanredan tim prijatelja i saradnika koje je pronašla u Srbiji. U više intervjua izrazila je veliku naklonost i divljenje našoj prestonici i ljudima. Tokom brojnih dolazaka u Beograd, Aisa je počela da se ovde oseća kao kod kuće, a kako sama kaže „za mene dom nije određeno mesto, već prostor u kojem su ljudi koje volim i sa kojima osećam posebnu vrstu povezanosti“. A u tome je Beograd, u njenom srcu, zauzeo posebno mesto.
Pre nekoliko meseci je ova izvanredna dama posetila Muzej knjige i putovanja, Muzej srpske književnosti i Dom legata Udruženja Adligat. Podržala je projekate Adligata čim je za njih čula, učlanila se u ovo Udruženje, ali je tek prošle godine prvi put kročila u ovo srpsko carstvo knjiga, književnosti i putovanja. „Kakvo lepo iskustvo, posetiti divan muzej, putovati oko sveta putem inspirativnih priča koje donose knjige“, kaže Aisa.
Kao i mnogi veliki ljudi, i Aisa, zapravo, ima talenat i uspehe na više polja. Kada je bila dete bila je podjednako uspešna u plivanju i sviranju, pa se čak događalo da u istom danu učestvuje na dva takmičenja na potpuno različitim poljima, i da na oba – osvoji nagrade. Ljubav prema muzici nasledila je od majke, profesorke klavira, a prema sportu od oca sportiste. Gledajući majku kako drži predavanja studentima, Aisa je sa svega dve godine izrazila želju da učestvuje na muzičkoj audiciji, i to je bio prvi put da je na audiciji i – prošla! Treneri su joj, zatim, rekli da, ako se posveti plivanju, sasvim sigurno će ući u olimpijsku reprezentaciju. Čak i u tinejdžerskim godinama osvajala je nagrade i u sportu (plivanju i trčanju na 100 metara) i u muzici, da bi se tek kasnije posvetila muzici. Međutim, i danas, svoj radni dan najčešće započinje u – bazenu.
Aisu opisuju kao „mladu i atraktivnu“ pijanistkinju, a to je takođe tačno. Za njene muzičke nastupe lično, sa svojom majkom, bira materijala od kojih joj majka šije haljine. Mada, događa se da svira i u tradicionalnom japanskom kimonu, ili u haljinama poznatih kreatora. Elegantni pokreti, izuzetno lepo i blago lice i stas, nenametljive haljine izuzetnih boja i ukrasa, govore: „Umetnica od glave do pete, od duše i srca do mozga, nastupa pred Vama“. Žena visokih kvaliteta, nenametljiva ali sigurna u sebe, svesna vrednosti koje nosi u sebi, i vrednosti koje predstavlja. To je Aisa.
Komentariši