Sa velikom tugom objavljujemo da je preminuo Radomir Mićunović (1940), jedan od najboljih srpskih enigmatičara i sportskih novinara i počasni član Udruženja “Adligat” kojem je ostavio legat sa šest hiljada knjiga.
Mićunović je u svetu književnosti prisutan skoro šest decenija, a za sobom je ostavio delo uokvireno u pedeset publikacija. Svestrana ličnost kakav je bio, ostaće upamćen kao značajan pisac za decu i odrasle, pesnik, književni kritičar, novinar, esejista i šahista. Obrazovao se na Beogradskom univerzitetu i nakon završenih studija Jugoslovenske književnosti, radio je kao novinar “Borbe”, da bi petanest godina proveo na mestu glavnog i odgovornog urednika lista “Eho”.
Njegova dela prevođena su na mnoge jezike, između ostalog na makedonski, slovači i slovenački, a njegova knjiga za decu “Album zverinja” je u Češkoj za samo tri dana rasprodata u 40.000 primeraka, postavši bestseler.
Zastupljen je u mnogim antologijama i čitankama za osnovnu školu, objavljivao je u svim poznatijim listovima i časopisima. Dobitnik je važnih priznanja poput nagrada “Ivo Andrić”, “Radoje Domanović” i “Pečat varoši sremskokarlovačke”.
Na “Susretima” U Bajinoj Bašti, sa tri zlatne medalje, bio je proglašen za najuspešnijeg enigmatu Srbije. Bio je član uprave Udruženja književnika Srbije.
Postao je poznat po posebnoj vrsti aforizama o šahu, poznatim kao “šahorizmi”.
Viktor Lazić o Radomiru Mićunoviću kaže:
“Ne verujem da ima čoveka u Srbiji koji nije popunjavao anagrame, rešavao slovne ili slikovne rebuse koje je osmislio Radomir Mićunović, ali je malo onih koji su znali da je upravo ovaj čovek njihov autor. Bio je previše skroman i svoje zasluge nije isticao.
Između ostalog, Mićunović je među prvima podržao Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja. Iz duše i bez interesa borio se za našu ideju.
Ima dobrih ljudi čije je delo važno, a koji nisu dovoljno poznati široj javnosti. Kada je osetio da mu zdravlje značajno popušta, poklonio nam je celu svoju biblioteku i arhivu. Kada smo iznosili poslednju kutiju, na samim vratima, zamolio me je da budem dobar prema knjigama jer su ona kao živa bića: imaju svoju sudbinu, svoj nastanak, svoj život, svoj nestanak. Ceo život je posvetio književnosti i knjizi i Srbija bi trebalo za to da mu bude zahvalna.”
Komentariši