|
Biblioteka Lazić (od 1882) najtrajnija je srpska porodična biblioteka. Od 2012. godine otvorena je za javnost u okviru Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju ”Adligat“.
Naše Udruženje osnovalo je pedesetak srpskih intelektualaca upravo na dugoj i burnoj tradiciji čuvanja baštine stare vojvođanske porodice sa ciljem očuvanja i širenja bogatog fonda biblioteke sakupljanog dva veka, a zarad razvoja kulture, umetnosti i međunarodne saradnje i stvaranja Muzeja srpske književnosti i Muzeja knjige i putovanja.
Tradiciju sakupljanja knjiga porodice Lazić započeo je sveštenik Mihajlo Lazić početkom XVIII veka, devet generacija pre sadašnje koju vodi Viktor Lazić. Biblioteku je prvi put otvorio za javnost Aleksandar Lazić 1882. godine, u mestu Kumane kod Zrenjanina, kao podršku nezavisnosti Srbije i prisjedinjenju Vojvodine Srbiji.
Tokom burne srpske istorije, biblioteka je delila sudbinu srpske države i naroda. Više puta je uništavana, napuštana, sakaćena i kao feniks ponovo nicala iz pepela, kao i većina srpskih biblioteka.
Tokom Prvog svetskog rata tadašnji vlasnik biblioteke Luka Lazić tajno prelazi u Srbiju i pridružuje se srpskoj vojsci. Plašeći se za opstanak Biblioteke, Luka je sa sobom poneo nekoliko najvrednijih knjiga, ušivenih u topao gunj. Sa srpskom vojskom i knjigama u gunju, Luka Lazić peške prelazi albansku golgotu i stiže u Drač. Njegov brod je torpedovan i u opštoj pometnji Luka skače u more, kako bi spasao život svom komadantu. Tako će veći deo knjiga koje je poneo sa sobom, u ovoj ratnoj avanturi biti uništen. Međutim, na Krfu i u Solunu, Luka sakuplja srpsku izbegličku štampu; tako je nastala današnja kolekcija ratne štampe, jedna od najvećih u regionu. Pored vojnih odlikovanja, za kulturni rad Luku Lazića je 1929. godine Kralj Aleksandar I Karađorđević nagradio Zlatnom medaljom za građanske zasluge, specijalno naručenom u Pragu.
Između dva svetska rata traje zlatni period biblioteke, koja je tada imala oko 20.000 naslova, učestvovala u reviziji mnogih časopisa i organizovala malu pozorišnu trupu. Kako bi institucija bila samoodrživa, Luka Lazić osniva mrežu za raznošenje biciklima (iznajmljivanje i prodaju) knjiga i novina po Banatu. Tako se veći deo ovog dela Kraljevine kulturom snabdevao – od Lazića.
Najveći problem su predstavljali nemar i drskost čitalaca koji su, u sveopštoj nestašici papira, često cepali listove iz knjiga kako bi ih koristili za uvijanje cigara, fišeke, ukrase na zidu, kao toalet papir… Kako su u većini slučajeva vlasnici Biblioteke to otkrivali mnogo kasnije, a često nije bilo mogućnosti da se nabave novi primerci istih knjiga, Luka Lazić se odlučuje da sve stranice koje nedostaju u knjigama ručno prepiše, a da crteže – precrta! Tako se danas u Biblioteci mogu videti stotine strana prepisanih rukom ovog knjigoljupca. Te stranice predstavljaju najveći dokaz neverovatne ljubavi prema knjizi i svemu što ona predstavlja.
Tokom Drugog svetskog rata, Nemcima je bila neophodna mreža za raznošenje ratne propagande, fašističkih proglasa, knjiga i novina. Pošto su čuli da razgranat sistem dostave već postoji kod porodice Lazić, ubrzo stiže naređenje da se knjižara i novinarnica ponovo otvore. Lukin sin koji je preuzeo posao, Milorad Lazić, ne uliva im mnogo poverenja, pa za njega ostaje na snazi zabrana za izlazak iz naselja, ali naredbu za rad i odobrenje za nesmetano kretanje dobija njegova supruga Danica Lazić. Nemci su verovali da nepismeno žensko čeljade, majka dve devojčice od sedam i tri godine, za njih ne može biti pretnja.
Danica Lazić, već prvih dana na svom poslu, uz saglasnost muža, stupa u kontakt sa partizanima. Za njih će naredne četiri godine raditi kao špijun sa tri zadatka: da ispod fašističke raznosi partizansku literaturu, pre svega ilegalni časopis ”Našu borbu”, te da analizira nemačke jedinice na koje nailazi i o tome izveštava partizane. Možda je najbitniji bio treći zadatak: ona je mogla da slobodno ode u Zrenjanin i za novac otet od Nemaca kupi preko potrebnu hranu, koju je zatim partizanima ostavljala na dogovorenim mestima u kukuruzima. Više puta su zbog toga bili ugroženi životi svih članova porodice, ali je želja da se pomogne oslobođenju bila čvrsta. Tokom perioda najveće gladi za vreme rata, Milorad Lazić nije pristajao da prodaje knjižno nasleđe niti da ga menja za hranu.
Oslobođenje nije donelo očekivani spokoj. Nove, komunističke vlasti, odlučile su da nacionalizuju Biblioteku. Luki i Miloradu je bilo neshvatljivo da bi neko mogao tek tako da im otme kroz vekove sticanu porodičnu tradiciju. Strepeli su i kako će komunisti reagovati ako u kući pronađu fašističku literaturu. Ne samo što bi cela porodica mogla da nastrada, već je sasvim izvesno da bi jedan deo Biblioteke završio u plamenu. Tada su se članovi porodice zavetovali da nijednu knjigu nikada neće uništiti na ideološkoj osnovi, jer je sva ta literatura deo istorije i treba da bude sačuvana kao svedočanstvo jednog vremena. Da bi spasili bibliotečki fond, najvrednije, kao i sve knjige problematične sadržine, zakopali su ispod vinograda u neposrednoj blizini kuće, a preostale razdelili u nekoliko domaćinstava rodbine i prijatelja. Komunističke vlasti ni posle detaljne pretrage nisu mogle da ih pronađu, pa su Milorada Lazića pritvorili. Svi su poznavali zasluge Lazića za oslobođenje od fašizma, te su nove vlasti ubrzo odustale od daljeg progona porodice.
Biblioteku i novinarnicu krajem pedesetih godina obnavlja Milorad Lazić, sa posebno velikom kolekcijom stripova i romana. Knjige su davane na korišćenje meštanima tri opštine sve do Miloradove smrti 1977. godine.
To što je ostala nepismena, baka Danica je smatrala za najveću nepravdu koja ju je zadesila. Stalno se žalila na sudbinu koja joj je dodelila da ceo život provede sa knjigama, a da nijednu ne pročita! Knjige je razaznavala po slikama i bojama… Dosegla je bezmalo osamdesetu godinu života, kada joj osmogodišnji unuk Viktor, čuvši njenu priču, predlaže da je nauči da čita! Tokom nedelju dana druženja uz Viktorov bukvar, baka Danica će, sa istinskim oduševljenjem, savladati čitanje ćirilice, a Viktor saznaje da je on šesta generacija otkada je Biblioteka otvorena za javnost, deveta otkada su Lazići u Vojvodini i otkada se zna da se bave knjigom. Od 2012. godine Biblioteka radi u okviru Udruženja ”Adligat“.
Pored knjiga, Biblioteka u svom fondu čuva desetine hiljada razglednica, mapa, prospekata i predmeta, a posebno su značajne i kolekcije filatelije i numizmatike.
Za najmanje deset oblasti naše kolekcije su već najbolje, ili među najboljima u regionu (kao npr. ratna štampa, kanadistika, ruska književnost i jezik, dečja knjiga, literatura o Kini i na kineskom jeziku, kolekcija knjiga o Južnoj Aziji, uključujući knjige na jezicima lokalnih naroda Južne Azije, kolekcije knjiga o Africi i Australiji itd).
Pored stare, retke i neobične knjige, u svom fondu čuvamo veliki broj knjiga koje druge biblioteke iz različitih razloga ne sakupljaju. To se posebno odnosi na stranu knjigu, pa se kod nas nalaze najkvalitetnije kolekcije knjiga na engleskom, ruskom, nemačkom, kineskom i mnogim drugim jezicima. Biblioteku Lazić kao svoju biblioteku koristi više udruženja građana i institucija.
|
