Vesti

Preminuo je jedan od najboljih indonežanskih pesnika, član Adligata i prijatelj Srbije

Udruženje Adligat je posvećeno okupljanju ljudi kulture i književnosti iz celog sveta i na taj način unapređenju međunarodnih odnosa i veza među državama i narodima.

U Džakarti je jutros u 09.17 časova po zapadnoindonežanskom vremenu preminuo počasni član Adligata, veliki indonežanski pesnik prof. dr Separdi Đoko Damono (1940-2020), čija poezija je obeležila novovekovnu književnost najveće arhipelaške i muslimanske države na svetu sa 250 miliona stanovnika.

„Kada sam ga upoznao, odmah sam poželeo da ga zagrlim, a on je prirodno razumeo tu potrebu pa smo se, nas dvojica stranaca, iskosnke braće po poeziji i kulturi, spontano zagrlili a između nas u zagrljaju su se našle njegove knjige koje je namenio Adligatu. To je scena koje ću se zauvek sećati“, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata i ističe da je velika čast što je član jednog srpskog udruženja bio pesnik svetskog ranga kakav je Separdi i da su svi članovi i prijatelji Adligata ujedno i prijatelji Srbije, te da je Adligat posvećen da pamti važna prijateljstva, te kvalitetne ljude i njihova dela.

Separdi je pisao od svojih srednjoškolskih dana, a prvu knjigu je objavio 1969. godine. Završio je studije indonežanske književnosti. Dugogodišnji dekan i profesor na više fakulteteta, poznat je kao „profesor indonežanskih pesnika“. Bio je izvrstan prevodilac, pa se njegov prevod Hemingevejevog dela „Starac i more“ smatra za najbolji, a poznati su i njegovi prevodi Rumija, Gibrana i Eliota. Član Adligata je od 2018. godine, a našem Udruženju je poklonio više potpisanih dela. Dobitnik je mnogih nagrada ali je najveću nagradu on podario svetu: svoju poeziju.

Želim

želim da te volim jednostavno

rečima koje nije uspelo da izgovori

stablo vatri koja ga je pepelom učinila

želim da te volim jednostavno:

znacima koje nije uspeo

oblak da kaže kiši što ga je učinila nepostojećim

1989


Junsa kiša

nema ništa postojanije

od junske kiše

skriva kapi žudnje

prema tom cvetnom drvetu

nema ništa razboritije

od junske kiše

briše tragove njenih stopa

nestalnih na tom putu

nema ništa mudrije

od junske kiše

ostavlja sve neizgovoreno

korenju cvetnog drveta da upije

1989

Prevod Hristina Nikolić, predstavnica/ambasadorka Adligata u Džakarti


image_pdfimage_print

Komentariši