Богдан Терзић (1928-2016) – професор Филолошког факултета у Београду, доајен српске лингвистичке русистике и славистике. Био је и председник Славистичког друштва Србије. Као агилни сарадник и члан редакције доприносио је излажењу часописа Живи језици и Славистика. Ангажован је и у Колекцији Одговори Милоша Јавтића, у којој је досад изашло близу 200 књига. Дао је допринос разним телима и комисијама Филолошког факултета, затим Међународном славистичком центру, Друштву српско-руског пријатељства, Српско-украјин- ском друштву и сл. За свој рад добио је више домаћих и страних признања: Пушкинову медаљу Међународне асоцијације професора ру- ског језика и књижевности (МАПРЯЛ); Повељу почасног члана Славистичког друштва Србије; Повељу Друштва за примењену лингвистику Србије; Златну значку Културно-просветне заједнице Србије; годишњу награду Радио-телевизије Србије за књигу Слово о језику, рађену у коауторству са Драгом Ћупићем и Егоном Фекете; Повељу за животно дело Славистичког друштва Србије; Пушкинову медаљу – државно одликовање Руске Федерације. 

  Радови су му објављивани на српском, руском, укра јинском и чешком језику. 

  У нашем Удружењу налази се цела његова библиотека са више од десет хиљада библиографских јединица.