Featured newsLegatiVesti

Легат професора Дарка Танасковића

Професор Дарко Танасковић поклонио је за свој легат у „Адлигату” још више од три хиљаде и пет стотина публикација из своје личне библиотекe.

Књиге су преузете из његовог кабинета на Филолошком факултету Универзитета у Београду на којем је дуго предавао. Професор Танасковић је збирку књига, часописа и других материјала које је поклонио, сакупљао дуже од четрдесет година. Нарочито су значајне збирке публикација туркологије и арабистике, међу најбољим у региону.

„Највише материјала за збирку туркологије набавио сам док сам био амбасадор у Анкари. Било је то више десетина кутија књига које сам касније пренео у Београд“, каже професор Танасковић. „Ти материјали били су ми драгоцени за мој рад, а веома се радујем што ће сада у Адлигату, институцији којој изузетно верујем, бити на општу корист другим истраживачима и студентима.“

Поред књига, професор Танасковић поклонио је и мноштво других предмета: дипломе, захвалнице, фотографије са значајним људима које је сретао током дуге и успешне каријере.

„Нарочито су нам биле занимљиве фотографије са папом, с обзиром на то да је професор Танасковић био амбасадор у Ватикану, али и са председницима и угледницима разних других држава, на пример са председником Азербејџана, што је нама посебно интересантно с обзиром на збирку о овој земљи коју имамо…“ каже Лора Митић, историчарка уметности, једна од запослених на сређивању и обради примљених материјала и додаје: „Веома је значајан и један лист персијског рукописа из 18. века који је поклонио професор Танасковић, као и уметничка дела из Туниса.”

„Велика већина материјала које је поклонио професор Танасковића не може се нигде набавити нити користити. То су изузетно ретке књиге и часописи и музеолошки веома атрактивни предмети“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата и додаје: „Професор Танасковић је почасни члан-оснивач Адлигата. Ниједном професору није лако да, после толико година, напусти свој кабинет на факултету. То је посебно случај са професором Танасковићем, о којег се факултет огрешио. Сада долази нови период његовог живота и рада, а ми смо поносни што ћемо се управо ми бринути о најдрагоценијем што један професор поседује – његовој библиотеци. Књиге превода српских аутора на турски и арапски језик нарочити су раритети, као и књиге са посветама најзначајнијих арапских и турских писаца, рецимо Орхана Памука.“

Сажета биографија професора Танасковића

Дарко Танасковић (1948) је српски исламолог, филолог оријенталиста, универзитетски професор, књижевник, књижевни преводилац, дипломата Савезне Републике Југославије и амбасадор Србије при Унеско. Професор Танасковић је предавао, између осталог, арапски језик, арапску књижевност, турски језик, увод у оријенталну филологију, затим персијску књижевност, основе исламске цивилизације, ислам и хришћанство, увод у упоредну граматику семитских језика, лингвистичку арабистику. Био је управник Катедре за оријенталистику, продекан Филолошког факултета и председник Савета и Управног одбора Филолошког факултет. Током парофесорске каријере је по позиву предавао на многим универзитетима у региону и свету. Био је амбасадор Савезне Републике Југославије у Републици Турској, Азербејџану, Ватикану и при Малтешком витешком реду као и амбасадор Србије при УНЕСКО, а сматра се да је управо он у великој мери заслужан за блокирање пријема Косова у ову организацију. Објавио је преко 600 научних и стручних радова, од којих су многи преведени и објављени на страним језицима. Члан је Извршног комитета Европског универзитета у Риму, члан Европске академије наука и уметности у Салзбургу, затим члан удружења књижевних преводилаца, Удружења књижевника Србије и српског ПЕН- клуба, те члан Управног одбора СКЗ, Матице српске и Института за књижевност и уметност у Београду. Почасни је члан Удружења Адлигат и члан Извршног савета овое институције. Говори француски, енглески, арапски, турски, италијански и руски језик, а образовање је стекао и у класичним језицима попут старогрчког и латинског. Носилац је Сретењског ордена и црквеног ордена Светог Саве, а одликовао га је и Папа Пије IX.

image_pdfimage_print

Коментариши