Председнику Адлигата Виктору Лазићу уручена је награда „Доброчинитељ“ „за хумане подвиге које су обележили претходну, 2020. годину, како пише на сајту Владе Републике Србије.
Награду су уручиле премијерка Ана Брнабић и министарка Министарства за рад, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, у присуству свих чланова Владе Србије који су се у Комбак дворани окупили како би представили резултате Владе у првих 100 дана.
Награда „Доброчинитељ“ успостављена је у оквиру Године солидарности, како је проглашена прошла година на предлог тадашњег министра Министраства за рад, запошљаваље, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића. Награду је добило 20 учесника, а Виктору Лазићу је уручена због активности у борби против пандемије корона вируса, те за осмишљавање, спровођење и финансирање акције „Милион књига за Србију“.
Лазић о својим активностима прича:
„Цео пројекат Адлигата је једно велико хуманитарно дело које моја породица удружена са многим другим породицима и појединцима, поклања нашем народу и држави. Чинити доброчинство, то је опредељење свих нас у институцији коју имам част да водим и представљам.
У оквиру акције „Милион књига за Србију“ поклонили смо више од 800.000 књига од 2015. године до данас. Наравно, то нисмо урадили сами, већ у сарадњи са читавим низом институција и појединаца, да истакнем само неке: САНУ, Удружење књижевника Србије, Матицу српску, Српско књижевно друштво, Библиотеку „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина, Библиотку „Милутин Бојић“, Општина Вождовац… Књиге су, између осталог, отишле у више
од 300 институција, у 50 школа, 30 болница, 29 затвора…
Ту су, заправо учињена два добра дела: огроман број тих књига смо спасили да не заврше у старом папиру или ђубришту, и послали смо их институцијама и појединцима којима су заиста биле потребне.
Када су отворене ковид болнице, знали смо да јако тешко бити затворен у таквом простору неколико недеља без икаквих активности. Зато смо одмах одвојили 3.500 књига како би се оформиле библиотеке у првим ковид болницама у Београду, Новом Саду и Нишу. Наравно, то није било нимало једноставно, у том тренутку су скоро све колеге биле послате кућама, кретање је било изузетно отежано, а био нам је циљ да тај контигент књига стигне до болница у првих 48 сати од њиховог отварања. Књиге су изузетно тешке и тај физички посао не бих могао да урадим без волонтера Игора Фершишија, Наде Кромек и Петра Јовановића.
У току најгорег затварања када је било забрањено старијима од 65 година да излазе из својих домова, одмах сам схватио да ће се велики број наших чланова, легатара, донатора наћи у веома тешкој ситуацији. Деца им живе по свету, они сами и у не баш добром здравственом стању, онемогућени да сами врше најосновније функције… Зато сам иницирао да се формира посебна волонтерска служба Адлигата. Нас десетак старало се о осамдесет старих суграђана, комшија и пријатеља. Било је потребно свакодневно обилазити цео град. У тренутку када су нам свима приходи десетковани, највећи изазов ми је представљало да некако пронађем аутомобиле и о свом трошку покријем трошак бензина свим волонтерима, што је била њихова молба како би радили.
Иако сам ову награду добио лично, зато што сам својом иницијативом, својим радом и новцем урадио ове ствари, али и многе друге можда и значајније које нису поменуте, ипак је неопходно да се напомене да су све те активности урађене под кровом Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ и да ја сам, без изузетног тима и великог броја људи који су у одсудним тренуцима прискочили у помоћ, не бих могао то да остварим. Зато ова награда искључиво може да припадне свима нама заједно.“
Коментариши