У оквиру 58. Београдских међународних сусрета писаца које организује Удружење књижевника Србије одржана је онлајн конференција „Речи спајају континентае” у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. На конференцији је учествовало 24 писца из 21 земље, са пет континената.
У програм су се уживо или путем посебно снимљених видео порука и читања поезије укључили и уметници из планина централне Азије, са Апенинског полуострва, са обала Нигера и Ганга, из Персијског залива… На сусретима су, на овај начин, по први пут за шест деценија учествовали писци из племена Амазоније, књижевници Инуити (Ескими) са Гренланда али и Бербери из Сахаре.
Нарочито је значајно учешће академкиње књижевнице Насиме Мухамед, прве прве даме Малдива (супруге првог председника који је прогласио независност ове државе), као и писаца из Индонезије коју су ове године представљали Гунаван Мохамад и Сено Гумира Ађидарма, најзначајнији живи писци ове велике земље које називају и „живим класицима 300 народа, 18.000 острва, 270 милиона људи“. Госпођа Мухамед са Малдива као и писци из Индонезије су уједно и чланови српског Удружења Адлигат којем је ове године Удружење књижевника Србије поверило организацију међународне конференције књижевника.
Индију је представљала професорка Санџукта Дасгупта, деканка Факултета уметности у Калкути, Малезију Такиб Шекер, новинар најзначајнијих малежанских дневних новина. У име Ирана у сарадњи са амбасадом Ирана сусретима се придружио књижевник Реза Амирхани, писац посвећен иранској исламској револуцији који је познат по путописима који су настали док је путовао у пратњи председника државе, а сада је говорио о утицају ковида. У име Нигерије проговорила је Нгози Оливиа Осуоха потресном песмом о женама Африке коју је читала на обали реке Нигер, из пустиње афричке Републике Мали укључила се Ситан Со Соумано поемом о сиромаштву и неправди. Из Таџикистана о газелама и Богу говорио је Абукахор Косим, а из Алжира професор Смаил Јабрир, члан најзначајнијих књижевних жирија у овој земљи и саветник министра. Са туниске обале своја дела је читала награђивана књижевница и филмски режисер Чема Бен Чабене. Одушевљени учешћем били су и писци из Јапана, Бангладеша, Либана, Филипина, Кине, али и са Малте, из Италије, Португалије…
Па ипак, укључења из бразилске Амазоније и са данског Гренланда привукла су највећу пажњу, пошто је реткост чак и на најбољим и највећим књижевним фестивалима у свету да се писци са ових меридијана укључе у програм. У Адлигатовом Музеју књиге и путовања налазе се посебне збирке књига и предмета са Гренланда и из Амазоније, и управо је то био мост за укључење писаца из ових предела.
Лара Хансен је једна од најпознатијих књижевница са Гренланда, острва које има 2 милиона квадратних километара, а на којем живи свега 56.000 људи. Њена књига „Сила“ из које је читала за Сусрете, прва је књига икада преведена са једног инуитског (ескимског) на други инутски језик. Лара је познати борац против климатских промена и за очување природе, а њена дела су утемељена у гренландској митологији и традицији, препуна необичних бића и сусрета.
Књижевници из Амазоније нарочито су изразили интересовање да учествују у програмима које организује Удружење Адлигат, тако да су на Сусретима представљени са две ауторке. Беатрис Масцарењас је књижевница и глумица позната по улогама одиграним у Опери у Манаусу, једном од најлепших позоришних и оперских здања Јужне Америке, али и света. Нарочито је посвећена правима ЛГБТ заједнице, а њена дела су популарна и у Француској и у афричком Малију. Књижевница Марсија Камбеба долази из племена Омагва/Камбеба и посвећена је проучавању књижевности индијанских народа Бразила, али и фотографисању њихове свакодневице. Истакнута је активисткиња за права доморадaчких народа и за одрживи развој човечанства уз очување природе. Преводе и логистичку подршку за писце из Амазоније пружила је амбасада Бразила у Београду.
„Распон генерација, географског простора, друштвеног, економског и сваког другог замисливог статуса међу присутним књижевницима на једном књижевном догађају, заиста је нешто вредно пажње. По први пут је међу учесницима велики број бораца за права различитих угрожених заједница, и на то смо поносни. Ових дана Србија је у пуном смислу те речи, заиста била свет“, каже Виктор Лазић, уредник и модератор конференције, председник Удружења Адлигат и члан Одбора за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије.
Песме и одломци из прича и романа учесника биће објављени у посебном зборнику, преведени на српски и енглески језик, уз пригодне биографије учесника. Посебна видео-компилација зоом разговора и снимака ће такође бити ускоро објављена.
Успеху конференције нарочито је допринела подршка Удружења за промоцију културне разноликости „Alia Mundi“ са књижевницом Аном Стјељом на челу.
Коментариши