„Философ“ и „Господин Јова“ су два непозната и необјављена рукописа Милутина Бојића која се од данас могу видети у Музеју српске књижевности Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“. Ради се о седам страница Бојићевих раних радова.
Ту је и оригинално Бојићево сведочанство за други разред Друге београдске гимназије из 1904. године. Славни песник је био изврстан ђак, са свим петицама и „владањем примерним, вредноћом похвалном“.
Бојић је у рат ушао као студент филозофије, већ истрошеног здравља, и није доживео његов крај. За свега 25 година живота оставио је изванредан траг у српској књижевности. Као сведок масовног умирања на острву Виду, написао је песму „Плава гробница“, најлепшу и најпотреснију песму о највећем страдању. Песму која је постала симбола патње и целог Првог светског рата, песму без које би српска књижевност била веома осиромашена.
Материјале је Удружењу Адлигат поклонила породица Мирка Бојића, Милутиновог братанца.
„Дуго пријатељство породице Лазић и породице Бојић сада је крунисано овим дивним даром, на неки начин и у спомен на путописца и уредника Илустроване политике, дописника Политике из Индије, Мирка Бојића, који је нарочито био везан за Адлигат. Међусобно уважавање, али и посвећеност истим циљевима у култури, жеља да праве вредности буду заувек сачуване, али и приказане јавности, ујединиле су нас на искрено и дубоко“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата и додаје да ће ови рукописи бити изложени у новом изложбеном простору који се управо гради, а у којем се очекује велики број посетилаца по завршетку пандемије.
Претходно је Адлигату поклоњена и Бојићева лична посетница и књига из Бојићеве личне библиотеке са више његових потписа, прошарана подвлачењем и маргиналијама славног песника. Ради се о књизи „Афекти у данашњој психологији по Вунту“, професора Петра Марковића, штампана у Чачку 1910. године.
„На основу подвлачења текста, може се много закључити о Бојићевим размишљањима, двоумљењима, филозофским размишљањима и психолошким стањима. Изванредно важан материјал“, каже Виктор Лазић, председник Удружења и додаје: „А непознати и необјављени рукописи, то је златни грал његове заоставштине, то је још једно чудо које се нашло под нашим кровом, које ми, са великим задовољством чувамо и представљамо јавности“.
Коментариши