Легат у којем се могу пронаћи на хиљаде страница документације о југословенским заробљеницима у Гулагу, чистки либерала 1972. године, доношењу устава 1974. године, паду Александра Ранковића и многим другим изузетно значајним догађајима из друге половине XX века стигао је у Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Легату Миодрага Зечевића.
Нарочито су занимљиви детаљни спискови прислушкивања књижевника, сликара и других уметника, али и попис озвучених дипломатских представништва и кафана, из којих се види да је било ризично напити се у Скадарлији, а да је несврстана Југославија нарочито радо прислушкивала друге несврстане државе.
Ко је Миодраг Зечевић (1930-2015)? Човек којем су у току Другог светског рата заклани отац и мајка, познат као најмлађи партизан у Шумадији, истакнути друштвено-политички радник и председник СУБНОР-а Србије. Дипломирани правник са правосудним и адовкатским испитом, дугогодишњи професор на Факултету политичких наука (у том звању и пензионисан), обављао је више десетина изузетно важних функција у бившој заједничкој држави у периоду дужем од пола века. На пример, био је председник Законодавно-правне комисије Савезног већа Скупштине СФРЈ (1974-1982), истовремено у том периоду био је Председник Заједничког радног тела Скупштине СФРЈ за праћење остваривања Устава СФРЈ (1974-1978). Директор Архива Југославије био је у периоду 1987-1994, затим је обављао дужност шефа југословенске делегације – Група за активу и пасиву имовине бивше СФРЈ у Бриселу 1992/1993. Био је председник Ловачког савеза Југославије, а на десетине ловачких трофеја, од којих је многе уловио заједно са Титом, и даље красе његов дом у Тополи. А у пензији је био гост лично Путина у Москви, који му је том приликом поклонио сат, а тражио је да га види и када је био у Београду.
„Човек који је живео и стварао другу Југославију. И у свом дому складиштио невероватно благо – оригинале или копије документације до које је само он, са својим ауторитетом али и знањем, могао да дође. Планирао је да ту документацију постепено објављује, али га је смрт у томе престигла. На хиљаде страница које је сада Адлигату препустио његов син Срђан Зечевић, уз посредовање књижевника Милоша Јанковића, потпредседника Адлигата, препуне су непознатих историјских чињеница. Важан сведок времена, који ће тек сада бити доступан истраживачима. Поносни смо што се овако значајна историјска грађа налази баш под нашим кровом, а она на изванредан начин допуњује наше фондове“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.
Поред два ормана препуна архивске грађе, између осталог ту је и фотографски албум са фотографијама са Титом, од којих је неке Тито лично и потписао Зечевићу за успомену али и изузетно богата библиотека са неколико хиљада књига. Библиотека је несвакидашња, окренута радничком покрету, НОБ-у и лову, али препуна посвета – сваки већи град у Југославији Зечевићу је даровао књигу са посветом градоначелника и других градских челника. Поред књига и архиве, Срђан Зечевић намерава да Адлигату дарује и поједине поклоне које је Зечевић добио од председника или високих званичника разних држава.
Зечевићу је признање одао и Биографски институт САД и 2012. године га прогласио за личност године, а та награда му је уручена због изванредних достигнућа у области права и историје. Интернационални биографски центар у Кембриџу је Зечевића 2009. године уврстио у две хиљаде најистакнутијих интелектуалаца у XXI веку.
Коментариши