На Дан државности Србије два величанствена, златна печатна прстена Јоце Вујића (1868-1934) поклоњена су Музеју књиге и путовања. Уз помоћ Адлигата отворена је изложба о Првом српском устанку на Криминалистичко-полицијском универзитету на којој су приказани Хајдук Вељково писмо и сабља једног од Карађорђевих војвода, а Музеј српске књижевности, који такође ради у оквиру Удружења Адлигат, поводом Дана државности поклонио је десет хиљада књига библиотекама широм Србије.
Вујић је био оснивач првог српског приватног музеја у Сенти и један од највећих српских добротвора и колекционара. Поклони Јоце Вујића данас чине окосницу колекција Галерије Матице српске, Народног музеја у Београду, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ а у Удружењу Адлигат налази се посебна Збирка Јоце Вујића. „На прстеновима су иницијали Јоце Вујића. Биће изложени у Породичном легату Тање Крагујевић и Василија Винце Вујића који је прошлог септембра отворен у Адлигату. Један прстен, поред иницијала, садржи и симбол правде, а други је прстен са златним оквиром и рубинском плочицом“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата
„Као једином директном мушком потомку, тј. унуку Јоце Вујића, и наследнику његовог сина Јована Вујића и Зорке Говедарице Вујић, родитељи су ми ове драгоцене предмете из породичног наслеђа поверили на даље чување. Са великим поштовањем према породици Лазић и целокупној мисији Музеја књиге, и са жељом да се и досадашњој и даљој сарадњи да посебан и значајан акценат, поклон уручујемо са нарочитом оданошћу“, рекао је приликом приморедаје поклона са нескривеним емоцијама, дародавац Василије Винце Вујић.
Протекле недеље у Криминалистичко-полицијском универзитету приказана је сабља једног од Карађорђевих војвода из некадашњег Музеја Јоце Вујића која се сада налази у Адлигату, као и оригинално писмо хајдук Вељка Петровића које Удружење Адлигат увек излаже са овом сабљом.
„Наша институција се може похвалити изузетном збирком устаничког оружја из Првог српског устанка али посебно место у нашем музеју и у српској историји заузима импресивна сабља ‘једног од Карађорђевих војвода’, како је то написао својом руком Јоца Вујић, коју смо изузетно, овом приликом, уступили Универзитету како би се нови нараштаји српске полиције на непосредан начин боље упознали са нашом историјом и традицијом, коју су они дужни да наставе и баштине. Писмо-наредба Хајдук Вељка Петровића која је приказана на изложби написана је у Неготину пред Вељкову славну погибију. Писани извори из Првог српског устанка су изузетно ретки, а наредба се налазила у архиву проте Матеје Ненадовића,“ каже Виктор Лазић.
Изложени експонати су изазвали велико интересовање професора и студената, као и многобројних гостију који су ових дана посетили Криминалистичко-полицијски универзитет. Међу посетиоцима изложбе био је и потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова, др Небојша Стефановић са сарадницима.
Ректор Криминалистичко-полицијског универзитета, проф. др Дане Субашић каже: „Свесни значаја ових експоната за српску историју, посебно за период обнове српске државности, свесрдно смо подржали организовање ове изложбе у сарадњи са Адлигатом. Наша жеља је била да ову свечану недељу, између Дана Универзитета и Дана државности, обележимо и као чувари памћења. Посебно су студенти Универзитета, који ће у будућности бити и заштитници историјске меморије која чини наш идентитет, показали велико интересовање за њу. То је и посебна привилегија − да се тако драгоцени предмети, који везују спомен на Први српски устанак, нађу под кровом наше институције, која се на овај велики дан преображава и у „простор сећања“, каже проф. др Дане Субошић, ректор Криминалистичко-полицијског универзитета.“
Поводом Дана државности као и Дана Криминалистичко-полицијског универзитета Удружење Адлигат je, у сарадњи са Ротари клубом Дедиње, поклонило библиотекама широм Србије десет хиљада књига, од чега је на овај универзитет стигло пет стотина наслова а књиге су већ отпремљене и за Крупањ, Алибунар и Кикинду. Поклоњено штиво представља у највећем делу научна издања САНУ и издавачку делатност Слободана Машића и издавачке куће „Апостроф“ Србе Игњатовића.
Коментариши