За Дан Адлигата, из Француске, а преко Италије, стигао је документ из 1807. године са оригиналним потписом императора Наполеона I Бонапарте (1769-1821). „Ради се о поклону једне грофице, која није желела да се њено име објави. Међутим, трошкови у вези са порезима, транспортом, осигурањем, провером аутентичности били су толики да смо морали да ангажујемо донаторе у Београду да помогну у њиховом покривању“, каже Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат и додаје: „Ниједан велики музеј на свету није велики ако баштини само локалне артифакте, ма колико они значајни били за свет. Лувр и Британски музеј подједнако су значајни због својих египатских и других светских збирки, као и због збирки Француске и Британије. У том правцу и ми развијамо Адлигат, са жељом да се створи светско чвориште културе, уметност и науке. Набавка документа оваквог значаја је само један, али важан корак у том правцу.“
![](https://adligat.rs/wp-content/uploads/2020/01/82865459_200828784420857_1792017646183514112_n.jpg)
Ради се о неуобичајено великом документу за то време ратова и криза, што му даје посебан значај и вредност. Потписан је у славној Палати Фонтебло у Паризу, 27. септембра 1807. године. Један од најславнијих војсковођа историје, документ којим се даје милост дезертеру Александру Бернару Раделском осуђеном на „шеснаест година ношења кугле са оковима и 1.500 франака казне“, потписао је само са „Наполеон“ уз образложење: „дајемо предност милосрђу над строгости закона“. Па ипак, осуђеник је добио само обично, а не и потпуно помиловање. Документ садржи још три потписа. Најзначајнији се свакако потпис архиканцелара империје Жана Жака Режи де Камбасереса (1753-1824), војводе Војводства Парме, председника комисије и једног од аутора славног Наполеоновог законика за који је сам Наполеон говорио: „Славу мојих 40 победа потамниће један Ватерло, али славу мога законика ништа неће потамнети“. То је свакако један од најзначајнијих правних аката у историји света чији је утицај на свеукупно право и на право многих појединачних земаља, огроман.
![](https://adligat.rs/wp-content/uploads/2020/01/Napoleonov-dokument.jpg)
Документ је потписао и тадашњи француски министар правде, сенатор и војвода Клод Амброаз Ренјије (1746-1814) и државни секретар, војвода и један од најближих Наполеонових сарадника Иг Бернар Маре (1763-1839). „Посредна веза овог документа са Наполеоновим закоником свакако ће бити разлог зашто верујемо да ће стотине правника и нарочито студената права желети да посети Адлигат. У нашој редовној тури већ је планирано да се истакне и веза Наполеона са Србијом, која је вишеструка и комплексна. Наполоенова освајања и дипломатске акције увелико су се одражавала на Први српски устанак. Позната је тврдња да се дивио Карађорђу, којег је сматрао најбољим војсковођом на свету а српске војсковође су му на неки начин окончале каријеру – од 37 руских генерала који су учествовали у Бородинској бици чак 10 су били Срби или српског порекла.
![](https://adligat.rs/wp-content/uploads/2020/01/0-02-05-9f4209c210d48c3aa336ed2d417e5f828372b3a3ce1dab5f9331786f8f786c92_a77994a3-1024x768.jpg)
„Оно што ме је посебно фасцинирало код овог документа јесте то што је заробљеник словенског порекла, из посебне јединице француске војске која је формирана од бивших заробљеника и од људи са освојених територија. Затим, сведочанство о неприкосновеном правном уређењу Француске империје. Један обичан дезертер прошао је компликоване судске процесе а на крају, да би био помилован, одобрење је морало да потпише троје високих државних чиновника и сам император. Фасцинантно!“ каже потпредседница Адлигата, адвокат Горица Лазић.
![](https://adligat.rs/wp-content/uploads/2020/01/potpis.jpg)
Коментариши