У амбасади Малезије у Београду синоћ је одржано вече посвећено преводима песме „Мостарске кише“ Пере Зупца. Ова манифестација одржана је у оквиру пројекта превођења ове песме на шест континената које је прошле године покренуло Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат поводом 60 година од објављивања песме и 80 година од рођења песника. Вече је организовано у сарадњи амбасаде и Адлигатовог Клуба пријатељства Србије и Малезије.
Песма „Мостарске кише“ постала је тако и званично најпревођенија српска љубавна песма коју су већ прочитале десетине милиона људи на четрдесет језика.
Посебан допринос представља први превод на малајски језик, чиме је ова песма постала једно од ретких књижевних дела са ових простора доступних на том језику. Вече је својим говором отворила отправница послова Кармалија Будијати Че Емби, која је у сарадњи са другим секретаром Фајзалом Бин Ишаком, лично превела песму на малајски, што су учинили на основу енглеске и индонежанске верзије у преводу Христине Николић Мурти.
У оквиру Удружења Адлигат 2019. године отворен је Клуб пријатеља Србије и Малезије који окупља поштоваоце и путнике, али и људе чији су се животни путеви укрстили са наше две земље. Удружење Адлигат је једино српско удружење које своје чланове и огранке има у више од педесет држава света.
У организацији чланова и пријатеља Адлигата са разних меридијана, песма је сада по први пут преведена на гренландски, арапски, албански, хебрејски, босанчицу, индијске језике хинди и марати, кинески, грчки, малежански, индонежански, португалски, ромски, сејшелски креоле, украјински, свахили, киргиски али и афричке језике бамбара,пулар, волоф и игбо. Раније су преведене на чешки, бугарски, енглески, француски, италијански, мађарски, македонски, немачки, пољски, румунски, руски, словачки, словеначки, шпански, шведски и русински.
На вечери у амбасади Малезије на Дедињу Зубац је говорио о спонтаном настанку песме 1965. године и њеној изненадној популарности, као и о томе како је у Совјетском савезу песма постала велики хит објављен у скоро двадесет милиона примерака. Било је речи и о томе како је планетарни успех Киша бацио у сенку његова друга, можда и вреднија дела, али и како га је ова песма заштитила у временима политичких прогона.
Пред многобројном публиком, кантауторка Милица Миловић читала је превод на кинески професорке Јадранке Робин, урађен уз лектуру Вена Хонфеја, а догађају су присуствовали и представници Кинеског културног центра. Превод на арапски професора Душана Јовановића и групе студената читао је почасни конзул Србије у Судану, дипломата Ахмед Моути, заслужан за евакуацију више десетине наших грађана из вихора суданског рата. Превод на албански урађен је уз подршку амбасадора Албаније у Србији господина Бардиља Чанаја, а превод је читала трећа секретарка амбасаде Мариола Чеку. Француски превод је публици дочаран у интерпретацији госпође Фани Гранчамп , док је господин Правин Виџај Девараџа Пилаи читао малајске стихове.
„То што сте слушали није поезија, то је чиста љубав!“, изјавио је Лазић, који је био иницијатор и модератор уметничког програма.
Затим су уследила видео-укључења из света. Песму је на три важна афричка језика које укупно разуме више од 35 милиона људи превео Вито Туре, члан парламента Сенегала. То су волоф, језик који разуме око 16 милиона људи у Сенегалу, Гамбији и Малију, пулар, језик из нигерско-конгоанске породице са око пет милиона говорника и бамбара, језик са 15 милиона говорника широм Сенегала, Буркине Фасо, Обале Слоноваче, Нигера и Мауританије. Снимци сенегалског члана парламента како у афричкој савани чита „Мостарске кише“, са голишавом децом која се купају у барама, одушевили су присутне.
У програм се затим укључило Његово краљевско височанство краљ Езе Ифеанји Еке Удумезе Трећи од Локпонте из Нигерије. Овај владар народа Игбо, једног од најзначајнијих и највећих народа у Нигерији и Африци, недавно је са својом свитом посетио Адлигат, где је имао прилику да се упозна са радом Пере Зупца. Одушевљен емоцијом коју носе „Кише“, одлучио је да песму лично преведе на свој матерњи језик, а затим ју је прочитао за представљање у Амбасади Малезије.
Магија „Мостарских киша“ стигла је и до Индије. На језике хинди и марати песму је превела путописац и новинарка агенције Асошијетед прес из Њу Делхија, Нупур Џамбекар.
Наш велики песник био је дубоко дирнут пажњом и емоцијама које његова песма после толико деценија буди широм света.
„Па ипак, од свих превода, издваја се малајски. То је матерњи језик за 77 милиона људи, док га више од 210 милиона користи као други језик. Пријатно ме је изненадила посвећеност Амбасаде Малезије и госпође Кармалије Будијати Че Емби унапређењу културних, али и свеукупних односа са Србијом, њихово разумевање и љубав према нашој земљи и књижевности, али и посвећеност послу који обављају. Заслужују дубоко поштовање и захвалност“, изјавио је Перо Зубац.
Као члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат Зубац је Музеју књиге и путовања и Музеју српске књижевности овог удружења поклонио свој легат – личну библиотеку са уметничким делима, као и једини примерак руком написаних „Мостарских киша“.
„Велика је наша захвалност великану, како због Киша, које су у толикој мери обогатиле књижевност нашег народа да је 20. век без њих незамислив, тако и због подршке коју писац несебично и у континуитету пружа Адлигату. Због тога сам одлучио да покренемо пројекат превођења путем мреже Адлигатових чланова и пријатеља, а и на мојим путовањима волим да људе далеких цивилизација обогаћујем Зупчевом поезијом. Наишао сам на изванредан пријем. Кише су чиста емоција, подједнако дотичу људе у Киргизији и на Сејшелима“, каже Виктор Лазић, оснивач и почасни председник Адлигата.
Уметнички програм у Амбасади Малезије је улепшала културна трупа Чендраваси (Рајске птице) која већ две деценије игра важну улогу у промоцији малежанског културног наслеђа. Вече је протекло уз традиционалне плесове и игру, а присутнима је подељена и пригодна публикација у ограниченом тиражу са „Кишама“ на српском, енглеском и малајском језику. Вече је завршено дружењем са аутором и потписивањем књига, уз пригодно послужење српских и малежанских специјалитета.
ФОТОГРАФИЈЕ: Бесплатно коришћење уз информације из саопштења. Потпис: Амбасада Малезије у Београду/Удружење Адлигат – Жарко Радованчев
