Експерти, директори музеја и музејски радници из Русије, Италије, Холандије, Летоније, Шпаније, Тајвана (Кине), Хрватске, Киргистана, Аустрије и Азербејџана учесници су научне конференције коју је ове године организовао Народни музеј Шумадије у Крагујевцу. Са свих меридијана скупили су се стручњаци да одрже низ предавања, размене искуства и повежу се са српским колегама на конференцији под називом „Књижевни и музички музеји у служби културе, образовања, истраживања и интеркултуралног дијалога“.
Реч је о годишњој конференцији Комитета за музеје књижевности и музеје композитора Међународног савета музеја (ICOM). То је једина глобална организација која окупља музеје и музејске стручњаке посвећена промоцији и заштити светске природне и културне баштине, основана 1946. године у Паризу.
- Светска елита у Србији: Водећи директори и експерти музеја књижевности и композитора из 10 земаља света окупили су се у Крагујевцу и Београду.
- ICOM конференција: Догађај је организовао Народни музеј Шумадије у историјском здању Старе скупштине у Крагујевцу.
- Посета Адлигату: Инострани делегати обишли су Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, отворивши врата новим међународним сарадњама.
Током посете АДЛИГАТУ, многобројни стручњаци су се у његовим изложбеним салонима задржали неколико сати. Фасцинирани богатством Адлигатових фондова Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности, заустављали су се крај многих експоната и са одушевљењем истраживали лавиринт саткан од књига и драгоцености.
„Значај ове мреже са скоро педесет хиљада чланова у 142 земље света, тешко је пренагласити, зато сам веома поносан што је у званичном програму конференције предвиђена посета Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, уз обилазак Музеја Иве Андрића“, изјавио је Виктор Лазић, председник Адлигата.
„Сати су пребрзо пролазили, чинило се као да би у нашем књижевном царству желели заувек да остану. Отворили су се путеви бројних сарадњи, позиви да посетимо Азербејџан, Киргистан, Оренбург, Јасну Пољану…“,
додао је Лазић и истакао да су музеалци посебна врста људи, добре душе и истински посвећеници који деценије проведу спасавајући и презентујући значајну грађу која данас чини темељ културе у срединама из којих долазе.
Од Пушкина и Бетовена до Ћосића и Давида
На конференцији је госпођа Аља Бајрамова из Азербејџана, која председава овим комитетом, говорила о Музеју музичке културе Азербејџана. Госпођа Росела Молаши одушевила је присутне мапама музеја Ђузепеа Вердија и Франческа Петрарке широм Европе, али и веома детаљним приказом Моцартових путовања. Путем видео-линка укључио се и господин Чен Хсуан-Ју са Тајвана (Кина), који је говорио о сарадњи институција на пројекту очувања књижевне баштине.
Дугачак је низ озбиљних тема које су обрађене на високом научном нивоу и по први пут представљене српској и светској јавности у Крагујевцу. Било је речи о Пушкину, о писцу и дипломати Александру Грибоједову, о каталонској књижевности као и о Добрици Ћосићу и Филипу Давиду – два својеврсна антипода, а обојица чланови Адлигата који су овом удружењу даровали део својих библиотека.
„Изузетно ми се допало и излагање Жамби Џусубалијеве, директорке музеја из Киргизије. Она са својим оцем, славним писцем и филозофом Кубатбеком Џусубалијевим, води инспиративну музејску резиденцију у киргиским планинама. Колегиница Галина Алексеева из Толстојевог музеја говорила је о Толстојевој богатој библиотеци и његовом снажном утицају на Гандија. Док сам слушао, искрено сам желео да ова предавања никада не престану“, изјавио је Лазић.
Сретењски дух у Старој скупштини
Конференција је, једном речју, у центру Крагујевца окупила неoбичне зналце, искусне професионалце и праве чуваре културне баштине из целог света. Комитет за музеје књижевности и музеје композитора основан је 1977. године са циљем да повеже и унапреди рад музеја посвећених историји књижевности, биографијама писаца и музичким ствараоцима. Данас броји више од триста чланова у 45 земаља, а Адлигат је добио званичан позив да му се придружи. Комитет блиско сарађује са Унеском на програму „Памћење света“ ради заштите светске документационе и књижевне баштине.
Колеге из Крагујевца одабрали су да конференцију одрже у згради Старе скупштине. Да подсетимо, баш је у тој просторији донет Сретењски устав 1835. године; ту је 1878. године јавно проглашена независност Србије; у тој просторији је донето стотине одлука које су обликовале данашњу Србију, одатле су почели ратови за ослобођење, а ту је основано и Српско учено друштво (претеча САНУ). Пригодно место за окупљање водећих људи културе и историјских стручњака са свих меридијана.
„Захвалан сам Музеју Шумадије, захвалан директорки Катарини Бабић и искусном музејском раднику Милошу Јуришићу што су Србији, Крагујевцу и Адлигату приредили овакав светски догађај и свима нам постали узор и пример“, истакао је Лазић.
ИЗВОР: П.У.Л.С.Е. (Виктор Лазић)
