Легатор: Илеана Чура

Легат проф. др Илеане Чуре Сазданић је репрезентативна збирка материјалних и културних добара коју чини лична библиотека и архива Илеане Чуре, докторке филологије и професорке енглеског језика и књижевности, као и намештај њеног претка Михаила Полит-Десанчића, а налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у коме је Илеана била и члан оснивач. Легат је доступан за јавност у оквиру спомен собе Илеане Чуре у Музеју српске књижевности на Бањици у Београду.

Легат проф. др Илеане Чуре Сазданић састоји се од преко десет хиљада публикација англистике, канадистике и друге литературе из њене личне библиотеке, коју је професорка сакупљала и формирала током своје дугогодишње успешне каријере. Легат је јавности доступан посредством Виктора Лазића, Илеаниног наследника и председника Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у оквиру којег раде Музеј српске књижевности, Музеј књиге и путовања и Библиотека Лазић. У спомен соби Илеане Чуре, која се налази у Музеју српске књижевности, изложен је и значајан фонд литературе о Индији и из индијске књижевности, али и потписани примерци значајних светских песника и интелектуалаца са којима је професорка Чура била у пријатељским односима. Посебно су значајна писма и рукопис Амрите Притам – индијске Десанке Максимовић, Гопи Гаубе, Кушават Синга, као и славног америчког песника Алена Гинзберга и канадске нобеловке Алис Манро.

Спомен собу краси и оригинални намештај Илеаниног претка, Михаила Полит-Десанчића. Тај намештај био је у салону породичне куће у Новом Саду када је, на позив Илеанине тетке Љубице, војвођанске списатељице, у кући гостовао један од највећих индијских књижевника, нобеловац Рабиндранат Тагор. Љубица и Тагор су се упознали на једном од њених путовања у Беч. Током боравка у Новом Саду 1926. године, он је држао предавање у Матици српској, које је преводила Љубица, а након тога посетио је породицу и присуствовао концерту у салону куће. О томе је марта 1962. године новосадски Дневник објавио текст под насловом „Тагорина пријатељица Новосађанка“. За боравак Тагора у Новом Саду 2017. године се заинтересовала и професорка др Дипанита Дата из Индије, која је тада писала научни рад о Тагоровим путовањима по Србији.

Осим легата, Илеана Чура уступила је Виктору Лазићу и део своје породичне куће из које је изведена на стрељање, а у којој је боравио Тагора, те је у тим просторијама планирано успостављање огранка Музеја. На иницијативу Удружења „Адлигат”, на зиду куће у улици Краља Александра број 1, 23. јануара 2015. године, 73 године након Новосадске рације, постављена је спомен-плоча породици Чура са стиховима Исидоре Секулић „Живот може бити кратак, али траг живота може бити вечан”.

Проф. др Илеана Чура (1930 – 2016) била је оснивач нашег Удружења, професор енглеског језика са постдокторатом на Јејлу, оснивач је катедри за англистику на Универзитету у Приштини и за српскохвратски језик и књижевност на Универзитету у Њу Делхију. Њен деда је Михајло Полит-Десанчић, сарадник и адвокат Светозара Милетића, а на позив њене тетке Љубице Сазданић, најпознатији индијски нобеловац и први добитник Нобелове награде ван европског континента, Рабиндранат Тагора, гостовао је у њеној кући у Новом Саду. 

Проф. Илеана Чура са својим легатом и више од десет хиљада публикација, уступила је путем Виктора Лазића и део куће своје породице из које је изведена на стрељање, а у којој је 1926. гостовао Тагора. У том простору планирано је отварање Музеја Новосадске рације.

У овом легату постоји значајан фонд литературе о Индији и из индијске књижевности, са потписима угледних индијских аутора као на пример Гопи Гаубе, Амрите Притам, Кушават Синга, али и значајна колекција англистике и канадистике. У оквиру легата уступљена су и сва ауторска права на њена дела. 

 Целокупна Колекција Индије у Библиотеци Лазић носи име ”Проф. др Илеана Чура”.

СТРАНИЦА О ЛЕГАТУ НА ВИКИПЕДИЈИ