Недавно је из штампе изашла публикација “Беседе и есеји / Слободан Машић”, коју је приредио члан и волонтер Адлигата Игор Фершиши.
У књизи се налазе Машићеви записи, есеји из области дизајна, архитектуре, позоришне уметности, као и беседе са промоција књига и отварања изложби.
Слободан Машић је био архитекта, графички дизајнер, издавач, слободни уметник, изузетно богате, бурне и разгранате биографије, чији се легат налази у Адлигату. Издавачи ове драгоцене књиге су Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат и Архив Војводине.
Машић Слободан, архитекта, графички дизајнер, издавач, слободни уметник. Рођен је 3. септембра 1939. године у Београду. Студирао је и дипломирао на београдском Архитектонском факултету. Са Леонидом Шејком и Маријом Чудином оснива алтернативну издавачку кућу 1966. под називом Независна издања. Током педесет година објавио је као независни и слободни издавач неколико стотина издања у више стотина хиљада примерака.
Свој први плакат направио је 1966. За изложбу Радомира Дамјановића Дамјана у новоотвореној Галерији дома омладине у Београду. Са Саветом Машић, Бором Ћосићем, Драгошем Калајићем и Стефаном Богдановићем 1968. године оснива Студио Струцтуре, радионицу графичког и архитектонског дизајна. Обликовао је знак београдског ФЕСТ-а, графичку идентификацију, плакат и каталог позоришног фестивала БИТЕФ, графички дизајн филмова Рани радови Желимира Жилника и Невиност без заштите Душана Макавејева, 1972. године израдио је сценографију за Браћу Карамазове Достојевског у режији Предрага Бајчетића у београдском позоришту Атеље 212, која је била заступљена у антологији светске сценографије друге половине двадесетог века.Његов пријатељски однос са Драгошем Калајићем довео је до писања Манифеста за уједињење Европе 1972. који је те исте године био изложен на Венецијанском бијеналу када је графички дизајн по први пут био излаган у Венецији. Његово пријатељство са Јованом Ћириловим довело је до низа плаката позоришних представа у Атељеу 212 и Југословенском драмском позоришту.
Излагао је на изложбама у Брну, Варшави, Тојами, Паризу, Монсу, Колорадо Спрингсу, Килу, Штутгарту, Лахтију, Софији, Љубљани, Загребу, Новом Саду, Београду, итд. Самостално је излагао у Београду у Салону Музеја савремене уметности и у Музеју примењене уметности, у Народном музеју у Крагујевцу. Добитник је Награде Бијенала у Брну / са Саветом Машић, награде Октобарског салона у Београду, две награде Мајског салона у Београду / са Саветом Машић, две награде БИО у Љубљани. Заступљен је у Ликовној енциклопедији Југославије издатој у Загребу уочи распада земље, заступљен је у едицији Who is who, објављеној у Швајцарској, која је дала преглед водећих графичких дизајнера друге половине двадесетог века у целом свету, заступљен је у World Graphic Design Now, објављеној у Јапану, која обухвата највеће мајсторе светског плаката у двадесетом веку.
Заоставштина Слободана и Савете Машић, која се односи на визуелне комуникације – архитектуру, дизајн плаката, књига, часописа, публикација, шпица за филмове, ТВ емисије и др. – налази се у Музеју примењене уметности у Београду. Остатак издавачке делатности „Независних издања“, део њихове личне библиотеке, архива издавачке куће и рукописи необјављених књига налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Преминуо је 25. маја 2016. године у Београду, у 76. години.
