Преминуо је књижевник и дипломата Милоје Поповић Каваја

Преминуо је Милоје Поповић Каваја (28.7.1936 – 10.10.2020), истакнути српски дипломата и књижевник, члан Удружења књижевника Србије и Удружења Адлигат.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Био је новинар „Студента“, „Младости“, „Политике“ (1966-1972), директор Kултурно- информативног центра Југославије у Њујорку (1974-1978), генерални директор Сава центра (1978-1986), секретар за инострани туризам Савезне владе (1986-1952) и саветник светске компаније ДХЛ. Председник Kултурно-просветне заједнице Београда (1989-1982) и саветник Удружења књижевника Србије, члан Удружења за културу уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у којем се налази његов легат.

Аутор је званичних стихова за националну мелодију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, која до 1964. није имала речи, и која је одобрена од породице Бинички. Поема написана док је био председник Омладинског културно-уметничког друштва „Лола“.

Објавио је више од 40 књига, литерарне и публицистичке садржине, између осталог, две књиге о Америци, књиге о Kини и Јужној Kореји, о Београду, Телевизијске приче о Србији и Београду, две књиге о „Политици“, две збирке сатиричних прича, збирке поезије… Најновије: „Други живот Николе Тесле“ (2015); „Kако успети у животу“ (2016), „Мемоари из гимназије“ (2017) и „Дарданели – 3000 ауторских твит афоризама (2018).

Његово име се налази на спомен плочи споменика Тесли на Нијагари, за допринос његовом подизању 1976. године. Носилац је многих признања: Орден заслуга за народ, два Златна беочуга Београда, две повеље Скупштине Београда поводом годишњица ослобођења, Вукова награда, Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2016), Повеља општине Врачар (2017). За допринос Алжирској револуцији, где био 1959, добио Орден народног хероја Алжира. Од 2005. до 2015. био председник Друштва српско-туниског пријатељства.

Последњих година је био редован сарадник „Политике“, у рубрици Погледи. Водио је дневник од 1952. године (6000 страна). Књижевни псеудоном Каваја преузео је по оцу који је пре Другог светског рата држао ланац књижара „Браћа Kаваја“. 

У легату у Удружењу Адлигат може се, између осталог, видети важан део његове архиве и личних предмета које је деценијама добијао на поклон од значајних појединаца као што су Ј.Б. Тито, Садам Хусеин, Ким Ил Сунг итд. Последњих месеци живота радио је на припремању опширних белешки на књигама које је деценијама добија на поклон од угледних и славних личности широм света. Захваљујући његовом ангажовању основан је Легат градоначелника Бранка Пешића у Адлигату.

На иницијативу Удружења књижевника Србије и Удружења Адлигат биће сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду.