Легат градоначелника Бранка Пешића

Легат омиљеног градоначелника Бранка Пешића поклонили су његов син Лазар Пешић са унуцима Тесом и Димитрије, те ћерке Бранислава и Софија Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“. У посебном Дому легата, покрај Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности који су отворени у овом удружењу, припремљен је легат славног градоначелника.

Преузет је намештај из Пешићеве куће, његове полице и већи део библиотеке, писаћи сто и фотеље, тако да је у легату урађена својеврсна реконструкција његовог животног простора из седамдесетих и осамдесетих година ХХ века, што је нарочито важно. Драгоцена збирка ордења, медаља и повеља које је он добио током више деценија на различитим функцијама нарочито је импресивна: од повеље коју је својеручно потписала краљица Елизабета II, до медаља који су му уручивали најзначајнији владари из целог света, али и многобројне институције и спортска друштва из СФРЈ, све то чини једну невероватну целину једног од најнаграђиванијих Југословена, који је, ипак, био изузетно скроман. Ту су, између осталог, орден Легије части, Орден јунака социјалистичког рада, Орден заслуга за народ, Орден за храброст, Партизанска споменица 1941 итд.

„Једини захтев Лазара Пешића, сина Бранка Пешића јесте да у легат не улазе политичари, и да се са предметима из легата не фотографишу. Породица сматра да су се политичари претходних деценија огрешили о Београђане и никако не желе да дозволе да се легат и име Бранка Пешића користи у пропагандне дневнополитичке сврхе. То свакако разумемо и подржавамо, зато ћемо поставити посебне панеле који ће затварати легат у случају посете политичара, а планирамо и да урадимо посебан знак ‘забрањено за политичаре’“, каже Виктор Лазић.

Легат ће званично бити отворен када прође пандемија вируса ковид 19, али је за отварање све припремљено – већина предмета је пренета у Удружење Адлигат и направљена је стална поставка. Легат је формиран на иницијативу књижевника Милоја Поповића Каваје, аутора стихова за „Марш на Дрину“, дугогодишњег директора Сава центра и Културног центра Југославије у Њујорку.

Кратка биографија Бранка Пешића

Бранко Пешић је током Другог светског рата учествовао у организовању акција и саботажа против окупатора у Земуну, а у лето 1942. године отишао је у партизане. Учествовао је бици на Сутјесци, а 1943. године је био рањен приликом ослобађања Бијељине.

Градоначелник, односно председник Скупштине града Београда био је девет година и 14 дана, од 1965. до 1974. године. Током његове управе у Београду је изграђено више од 81.000 станова, а град је са 680.000 становника нарастао на 920.000. Београд је добрим делом залагањем управо Бранка Пешића од престонице једне мале државе израстао у светску метрополу.

Пешић је велику пажњу посветио културном развоју Београда. У његово доба отворен је Музеј савремене уметности, основани су БИТЕФ, ФЕСТ, БЕМУС и Радост Европе, изграђена су нове зграде Народне библиотеке Србије и Историјског архива Београда. Поред тога, завршена је изградња моста Газела, отворен је хотел „Југославија“, изграђена Београђанка, започео је са радом Студио Б, започета је градња Западне и Источне капије Београда, пуштен у саобраћај ауто-пут кроз Београд, отворен Теразијски тунел… Пешићеве заслуге за развој спорта у главном граду нарочито су велике, па су тако изграђени сви постојећи олимпијски базени по оштинама: Олимп на Звездари, Врачарски спортски центар са Базеном, Шумице, 25. мај, Бањица, Кошутњак, Ташмајдан, Хала Пионир, Хала Пинки у Земуну… Зато не чуди нарочито велики број награда и захвалница за развој спорта.

Ниједан градоначелник Београда ни пре, ни после њега није могао ни приближно да наброји толико велике успехе и пројекте, али ни да се похвали толиком омиљеношћу код Београђана који су често долазили код њега кући по савет или да се пожале. Његов број телефона су сви знали и били слободни да га увек позову. Зато не чуди што је, према мишљењу многих, управо Бранко Пешић најбољи градоначелник којег је Београд икада имао.

У току свог мандата Пешић је упознао египатског председника Гамал Абел Насера, норвешког краља Олафа, совјетског лидера Леонида Брежњева, етиопијског цара Хајла Селасија, иранског шаха Резу Пахлавија и многде друге светске лидере, најзначајније људе тог доба, који су му често уручивали медаље или давали поклоне – много тога се сада може видети у Пешићевом легату у Удружењу Адлигат.