1

Портал “Епидемије” – дигитална збирка Адлигата и Универзитетске библиотеке

Дигитални портал посвећен епидемијама у Србији кроз историју отворили су Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“. То је највећа дигитална базу историјских извора, књига и текстова из серијских публикација о епидемијама у Србији.
Пројекат воде заменик управника Универзитетске библиотеке, Адам Софронијевић, водећи српски стручњак за дигитализацију и председник Удружења Адлигат, Виктор Лазић. Више десетина публикација и члана на више стотина страница већ су доступне на порталу http://epidemije.unilib.rs
„Необично често појављивање једне болести у одређеној популацији, односно епидемије, прате људски род од настанка цивилизације и представљају, уз ратове, најтеже стање страдања кроз које једно друштво пролази. Историја и историјски извори могу да нам помогну да бисмо боље разумели догађаје који се одигравају ове 2020. године у целом свету. Како не бисмо били заробљеници времена и места у коме смо рођени важно је да погледамо неке од докумената културног наслеђа који су сабрани на страницама новог портала посвећеног епидемијама, увек уз свест о историјском контексту времена у коме су настали и стању развоја друштва и науке тог времена“, каже Адам Софронијевић који води овај пројекат и додаје: “Увидом у ове текстове јавност може стећи ширу слику, сагледати како се држава носила са овим увек актуелним питањима и како се опасност од епидемија и ширења заразних болести третирала у прошлости, а како се развијао и јачао медицински систем и које су мере предузимане превентивно и у фазама акутних опасности од ширења заразних болести.“
Збирке и архиве Удружења Адлигат нарочито су импозантне и важне за све области проучавања. Велики је значај дигитализације и доступности ових материјала. Као нарочит раритет, досада непознат јавности, дигитализоване су две брошуре из Првог светског рата које се налазе у богатим архивима Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности који су отворени под кровом Удружења Адлигат.

Председник Адлигата, Виктор Лазић, каже: „Портал Епидемије доноси многе занимљивости, а као и свако проучавање прошлости, доноси нам и многе поуке које могу бити од користи данас. Ради се о књигама штампаним током епидемије пегавог тифуса усред рата 1915. године, у Крагујевцу. Књиге су намењене „за наше храбре војнике“ и за „борбу против заразе“ под називом „Да будемо здрави“ и „Како ћеш се сачувати од пегавог тифуса и повратне грознице“. Штампала их је Комисија за сузбијање зараза при Врховној команди српске војске. Оне су дистрибуиране војницима који су их читали по болницама и рововима, али су их ретко чували, због чега спадају у изузетне раритете српске историје епидемија“.
Епидемија тифуса у најгоре доба, у ратној 1915. години, спада у једну од најтежих у историји Србије. Иако су тачни подаци о епидемији непознати, према радовима пуковника др Вилијама Хантера, од тифуса је у тих шест месеци у Србији оболело око пола милиона људи (1500 до 2500 дневно), а умрло је до 150.000. Др Хантер о епидемији пегавог тифуса у нашој земљи пише да је то била: „најизненаднија епидемија по пореклу, најбржа по току, највећа у интензитету, а најбрже заустављена од свих познатих оваквих епидемија у историји”. Од тифуса је оболео и већи део лекара који су лечили болеснике, па је од укупно 595 лекара чак 122 (око 20 одсто) умрло у току ове епидемије.
Због актуелности савета које су лекари и Врховна команда давали 1915. године, Музеј књиге и путовања је одлучио да нарочито изабере и објави јавности савете које би људи и данас, у доба короне, требало да прочитају.
Из књиге „Да будемо здрави“ (Крагујевац, 1915)
О здрављу
Здравље је највеће богатство овога света (…). Али многи од нас опет сам себе