Дарови Љубомира Симовића

Оснивач Адлигата и члан Извршног савета Љубомир Симовић поклонио нам је, у Српској академији наука и уметности, још неколико десетина драгоцених књига

Дан великог пљуска и тешког невремена академик Љубомир Симовић осунчао нам је још једним својим гестом – издвојио је за Адлигат више десетина књига из своје библиотеке, а на столу његовог кабинета у Српској академији наука и уметности дочекало нас је прелепо изненађење: песник је руком преписао своје изванредно дело „Десет обраћања Богородици Тројеручици“ – једну од најлепших песама српског језика. Да би се упустио у овај племенити подухват, Симовић је већ неко време трагао за одговарајућим пенкалом... Стога планирамо да његов рукопис урамимо и уврстимо у сталну поставку Музеја српске књижевности.

Овом приликом Симовић нам је потписао још 56 књига за своју збирку у Адлигату. До сада се код нас могло видети више од две стотине његових ауторских књига са посветама, белешкама и потписима. Данас је на многим књигама, уз потпис, исписао и реминисенције, занимљива сећања... На првом издању књиге „Последња земља“ (1964) стоји следећа, одштампана посвета: „Поплавама и покољима, пустим острвима, самоћи, овом веку, несрећама и пожарима, таласу над нашим главама, боговима Ацтека, жедним и крвожедним, довикујем да те волим и то је моја одбрана. НАДИ“ (супрузи, преминулој прошле године) – а Љуба је ту дописао руком: „И данас, 22. јуна 2018. Љубомир“.

На књизи „Љуска од јајета“ (1998) исписао је руком своје стихове:

„Остављени од свих лађа и бродова, Молимо те, помози, Господе, Да нас преко ове силне воде, Из овога мрачног вилајета, Однесе бар љуска од јајета!“

На насловној страни књиге „Источнице и друге песме“ (1994), због које је нападан и прогоњен, Љубомир је написао: „И у знак сећања на Марија Маскарелија, с којим сам поделио и радост стварања, и прогон који је потом уследио.“

На књизи дневнику о тешком времену „Галоп на пужевима“ (друго издање, 1997) Симовић је написао:

„А нисам ни слутио да ће се овакви текстови наставити и у књигама Нови галоп на пужевима, Гуске у магли, Обећана земља, Титаник у акваријуму, Жабе у реду пред поткивачницом... И још се свему овоме не види крај!“

Књига Бранислава Петровића „Градилиште“ – изабране и нове песме, у издању Задужбине Десанке Максимовић, НБС и СКЗ, за едицију у којој су песници сами правили избор своје поезије, дала је повода за емотивно сећање и причу о Брани и настанку те књиге, у тренутку када тешко болесни песник већ није могао да изврши избор своје поезије. То је, уместо њега, учинио његов пријатељ Љуба Симовић, а књига је издата годину дана после Петровићеве смрти. На првом издању, на месту на којем пише „Изабрао Љубомир Симовић“, он је додао запету и дописао: „јер Брана то више није могао...“

Док је песник потписивао књиге, ми смо фотографисали његов радни амбијент, како бисмо и те фотографије похранили у нашем архиву.

Ипак, од свих књига, Симовића је највише изненадила „Небеска земља и друге песме“ (1999), у избору Бранка В. Радичевића. Та књига је објављена без Симовићеве сагласности и он је до сада није видео, па она, чак, није ушла ни у његову библиографију! С обзиром на то да поседујемо три примерка, један смо поклонили аутору, који је на нашем примерку написао: „Ова, мени до данас непозната књига, стигла је до мене, љубазношћу Виктора Лазића, после деветнаест година!“

Нама се често догађа да угледни писци први пут у нашим рукама угледају своја дела, штампана нелегално, без сагласности и знања аутора. Симовић нам је испричао како у једној ауторској агенцији у Француској на свим меморандумима, ковертама и рекламним материјалима стоји одштампано: „Ауторска права су основна људска права!“

BetFair F.BetRoll UK Bookies
Ladbrokes Review L.BetRoll
WIll Hill BookiesW.BetRoll here...
United Kingdom BetRoll Bookmakers