Ко нас је све посетио у првој половини фебруара 2018

1.2.2018
Делегација из Министарства културе и информисања

У посету Адлигату дошла је делегација Министарства културе и информисања коју су чинили Дејан Масликовић, помоћник министра за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности и Данијела Ванушић, помоћник министра за заштиту културног наслеђа.

Разговарало се о различитим начинима сарадње са Министарством културе и могућностима да се заштити и презентује јавности драгоцено благо које баштини Адлигат.

1.2.2018
Посета Интернационалног клуба жена

Представнице Међународног клуба жена посетиле су Адлигат на иницијативу Маријане Коцић, чланице управног одбора Клуба. Међу присутнима су биле Елоиса Мендез де Гутијерез, супруга мексичког амбасадора у Србији, Кармен Вегас де Спалајковић, почасни конзул Еквадора у Србији, госпође Рену Рајан, Марина Кобленц, Јелена Хајдуковић.

Међународни клуб жена (International Women Club of Belgrade) је непрофитна, невладина организација која се бави хуманитарним радом и подстиче пријатељство и сарадњу жена из свих крајева света кроз разноврсне добротворне, културне и рекреативне активности. Добротворни базар (познат и као Божићни дипломатски базар) који Клуб традиционално организује на Београдском сајму почетком децембра један је од највећих хуманитарних манифестација ове врсте у Србији. Сав приход намењен је најугроженијем делу популације Србије.

Представнице Клуба су са великим интересовањем разгледале музејску поставку на Бањици. Госпође Мендез и Вегас су биле посебно пријатно изненађене собом посвећеној Латинској Америци и са усхићењем разгледале наслове на шпанском језику. При крају посете, присутне даме је поздравио и председник Адлигата, Виктор Лазић коме су том приликом уручене честитке на виђеној поставци и постигнутим резултатима Удружења. Гошће су изразиле и заинтересованост за будућу подршку и сарадњу.

5.2.2018
Посета представника Војног музеја из Париза

У посету Адлигату дошла је делегација Војног музеја из Париза, једног од највећих музеја ове врсте на свету, у чијем окриљу се налази и гроб Наполеона I Бонапарте.

У посети су били Карин Лашевре, начелница историјског сектора Шарла де Гола и Емануел Ранвојси, конзерватор.

Адлигат су Французи посетили изненада, у потрази за ретким експонатима за изложбу коју организују крајем године поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата. Наиме, Французи су схватили оно што је свакоме ко се иоле разуме у историју очигледно - Први светски рат се није завршио 1918. године. У Русији тек је 1922. година донела релативан мир, док су у многим другим државама и даље тињали немири, преврати и сукоби. Изложба коју припремају управо је том „послератном, а ратном“ периоду посвећена. Оригиналних и занимљивих експоната нема много, зато се овај двојац упутио у крстарење Европом тражећи, од земље до земље, најзанимљивије начине да прикаже овај период на великој изложби која ће бити одржана у овом престижном музеју у Паризу.

Ми смо им показали делић нашег фонда, али верујемо да смо оставили добар утисак и да је успешна сарадња на помолу.

9.2.2018
Посета оснивача и амбасадора Адлигата Душице Вуковић Богдановић из Лондона

Директор и власник музичког студија Бона Фиде Студио из Лондона, правница Душица Вуковић Богдановић, оснивач је Адлигата и наш је представник за територију Велике Британије.

Бона Фиде Студио од свaог оснивања 1999. године подржава пројекте нашег председника Виктора Лазића, иако у то време Адлигат као институција још увек није постојао. У овом знаменитом лондонском студију снимали су своје хитове Продиџи, Клаксонс, Кејли Миног али и Бора Чорба.

Захваљујући активностима овог студија 2014. године, та ангажовању Ђурђије Кулхејн и оснивача Александре Дворанчић, у Адлигат је стигла донација од 18.000 публикација из Лондона - била је то најзначајнија појединачна донација коју смо добили до тада. А то је само једна од многобројних активности ових студија.

Захваљујући ангажовању госпође Вуковић-Богдановић угледни енглески медији су такође извештавали о нашим активностима.

9.2.2018
Посета Игора Бојовића, Иване Дедић и Бранка Станковића

Оснивач и члан управног одбора Адлигата, књижевник Љубивоје Ршумовић, довео нам је у посету своје пријатеље Игора Бојовића, директора позоришта „Бошко Буха“ и Ивану Дедић, помоћника министра културе и информисања за савремено стваралаштво и креативне индустрије.

Занимљиво је да је велики Ршум уједно председник управног одбора позоришта „Бошко Буха“ и члан управног одбора Адлигата. Наравно, овом приликом је најављена дугорочна сарадња са позориштем „Бошко Буха“.

Игор Бојовић (1969) је драмски писац, драматург и сценариста, био је управник Позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну и директор драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици. Аутор је већег броја драмских текстова, али пре свега важи за једног од најплоднијих и најистакнутијих домаћих драмских писаца за децу. Драме су му изведене на скоро свим сценама у земљи и преведене на француски, бугарски, македонски, италијански, енглески, руски и турски језик. Добитник је многобројних награда, између осталих Стеријине и Змајеве награде.

Удружење је посетио Бранко Станковић, новинар РТС-а и аутор култне емисије „Квадратура круга“. Као сценариста и редитељ направио је 22 документарна филма. Добитник је бројних домаћих и међународних награда за филмско и телевизијско стваралаштво. Важи за најнаграђиванијег новинара у РТС-у. Господин Станковић је заинтересован за снимање емисије о нашем пројекту.

10.2.2018
Посета потомака Светислава Б. Цвијановића и Душана Пухала

Породица Лазић већ је генерацијама блиска са породицом Цвијановић-Пухало. Данашњи кум породице Лазић, Александар Срб, праунук је издавача Светислава Б. Цвијановића и унук професора Душана Пухала. У посету су дошли и Зина и Ратко Стојиљковић, ћерка и зет Душана Пухала.

Светислав Б. Цвијановић (1877-1961) један је од најзначајнијих издавача у историји српске културе. Човек који је први издавао Црњанског, Андрића, Сремца, Дучића, Ракића, Крклеца, Исидору Секулић и Десанку Максимовић, много пре него што су постали познати. Док су се други издавачи устручавали, он је био спреман на ризик, плаћајући при том издашне хонораре, како би писцима чија је дела ценио, иако још нису били славни, омогућавао даљи ради.

За разлику од Геце Кона, који му је био главна конкуренција и који је био изразито тржишно оријентисан, Цвијановић није бринуо о заради. Био је самопрегоран човек, који није за себе тражио велику зараду, а многа дела је штампао на сопствену штету. Важније му је било да добра књига угледа светлост дана и пронађе пут до својих читалаца. Велико је питање каква би била судбина многих српских писаца које данас сматрамо класицима, да се у њиховим првим корацима нису могли чврсто ослонити да Цвијановића, који се књижарском делатношћу бавио од 1902. до 1946. године.

Посебно је била популарна Антологија новије српске лирике Богдана Поповића, коју је штампао је у више издања. Објављивао је и преводе из светске књижевности (Хамсуна, Франса, Достојевског, Тургењева, Гончарова), као и преводе научних дела (Шопенхаура, Ничеа, Бегсона итд). Своје књижарско искуство изучавао је у Загребу, Лајпцигу и Буенос Ајересу, а своја запажања С пута у Јужну Америку објавио је у Трговинском гласнику.

Душан Пухало (1919-2006) декан и професор англистике Филолошког факултета Универзитета у Београду, упознао је српску јавност са мноштвом светских аутора. Као активан члан НОБ-а, заробљен је и затворен најпре у усташки, а затим у италијански логор током 1942. године. После рата је радио као сарадник и уредник у листу Омладина, затим је био уредник и директор издавачког предузећа „Ново поколеље“, да би даљу каријеру, по дипломирању, наставио као асистент и професор, после студија у Енглеској. Године 1958. одбранио је докторску дисертацију са темом: „Милтон и њетови трагови у југословенским књижевностима“. У свом докторском раду он је научно разрешио однос Његошевог дела према Милтону и указао и на друге дотада непознате везе и утицаје овог енглеског класика на наше писце. Осим са енглеског, Душан Пухало је преводио и са француског, италијанског и руског језика. Својим научним и стручним радом задужио је србистику и компаративистику (томе је допринео и његов рад у Институту за књижевност, међу чијим је оснивачима био, а неко време обављао је и директорску дужност). Аутор је многобројних уџбеника за енглески језик, од којих се поједини доживели велики број издања и дан данас представљају референтну литературу за професоре језика. Адлигат је преузео део његове библиотеке и архиве, као и радове студената који су затекли у његовом стану.

Александар Срб, потомак ових двојице великана, завршио је вајарство на Академији лепих уметности. Његов дипломски рад, лепотица Злата, налази се у Адлигату и краси спомен собу Петра Пајића.

ПС: Подаци о Душану Пухалу су преузети из текста „In memoriam - Душан Пухало“ Васе Милинчевића, Зборник Матице српске за књижевност и језик LIV/3, Нови Сад, 2006.

Многобројне посете појединаца и група
10-15.2.2018

Велики број група и појединаца сваког четвртка, петка и суботе посећује музеје Адлигата. Месечно између 300 и 500 људи посети Адлигат - велики број за наше скромне ресурсе и троје кустоса. У месечним вестима сваки пут издвајамо неколико посета, како би и шира јавност била упозната са тим ко је све походио нашу институцију.

Преводилац Српко Лештарић, захваљујући којем смо добили библиотеку преводиоца Јована Кузминца, такође нас је посетио. Господин Лештарић познат је као преводилац преко двадесет пет збирки кратких прича и романа са савременог арапског књижевног језика и седам књига изворних народних прича са источноарапских дијалеката - има више објаљених превода од било ког другог српског арабисте данас. На арапски је превео неколико стручних монографија и више кратких прича, махом српских писаца. По поруџбини америчког часописа Ata Chronicle написао је традуктолошки есеј о превођењу арапских народних бајки који је уврштен у стандардну литературу арабитсичких катедри на више светских универзитета. У Кузминчевој библиотеци, иначе, добили смо на поклон и копију изворника са ког је превођено дело највећег суфијског мудраца, Ибн Арабија, „Драгуљи мудрости“, које му је стигло из Оријенталног института из Сарајева, посредством Срђана Јанковића. Изворник је, у невољама деведесетих, уништен.

Професор Марко Поповић, један од најзначајнијих српских археолога, дошао је да се упозна са радом Адлигата, посебно заинтересован за средњовековне материјале које чувамо.

У гостима нам је био Предраг Раковић из Удружења грађана „Нови хоризонти“ за особе са инвалидитетом. У посету је довео и своју супругу и двоје деце.

Дипломирани економиста, Јелена Ђоковић, сазнала је о нама из медија, посетила предавање о Судану које је у Музеју афричке уметности прошле године одржао Виктор Лазић, и сада нам у госте дошла са мајком и пријатељицом.

У посети нам је било и неколико породица са децом. Родитељи, баке и деке све чешће доводе децу у Адлигат, како би управо у нашој институцији од малих ногу заволели књигу и схватили богатство и значај културе за људску цивилизацију.

14.2.2018
Посета представника амбасаде Финске

Посетила нас је делегација амбасаде Финске, у саставу Паиви Алатало, заменица амбасадора, Светлана Гарић, координатор за културу и Јована Крајновић, политички асистент.

У Адлигату се налази обимна збирка литературе о северноевропским земљама. Наше колекције Финске, Норвешке, Шведске и Данске броје више хиљада публикација и свакако су међу квалитетнијим у региону.

Гошће су имале прилику да уживају у необичним књигама из Азије, Африке и Јужне Америке, као и да погледају експонате Музеја српске књижевности.

На званичном твитер профилу амбасаде Финске објављена је вест о посети са натписом „У фасцинантном Музеју књиге и путовања у Београду, са одељцима финске и шведске литературе. Дефинитивно вредно посете!“

16.2.2018
Посета првог секретара амбасаде Алжира

Господин Мухамед Сахнун, први секретар амбасаде Алжира, посетио је Адлигат са Марком Јелићем, председником Друшва пријатеља Алжира са којим Адлигат има потписан протокол о сарадњи.

Господина Сахнуна примио је председник Удружења, Виктор Лазић. Госту су показани Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, а у срдачној атмосфери разговарано је о могућностима за сарадњу и најбољим начинима за презентацију алжирских културних и научних достигнућа у Србији.

У Адлигату се налази једна од највећих колекција књига о Алжиру у овом делу Европе, која броји скоро хиљаду библиотечких јединица.

BetFair F.BetRoll UK Bookies
Ladbrokes Review L.BetRoll
WIll Hill BookiesW.BetRoll here...
United Kingdom BetRoll Bookmakers