Немачки радио: Виктор Лазић је један културни патриота

Адлигат на Немачком радију

Немачки радио је објавио разговор са Бригитом фан Кан, од недавно оснивачем Адлигата и нашим амбасадором у Немачкој. Све више медија у Европи прати наше активности и диви се нашем пројекту. Прочитајте о чему су немачки новинари разговарали.

Оригинални текст на немачком погледајте на овој страници:
http://www.deutschlandfunk.de/groesstes-bibliotheksprojekt-osteuropas-viktor-lazic-ist.700.de.html?dram%3Aarticle_id=409768

Највећи библиотечки пројекат источне Европе

Виктор Лазић је један патриота културе

Србин Виктор Лазић спашава угрожене библиотечке збирке из приватних и јавних извора. Он планира да оснује највећу међународну библиотеку у источној Европи. Али, његов пројекат није ограничен уским националистичким оквирима, каже слависта Бригита фан Кан. Већ је сакупио милион књига.

Разговор са Бригитом фан Кан

Нове књиге, поједина веома стара дела – Виктор Лазић је сакупио милион веома квалитетних издања, такође из приватних библиотека, за његов пројекат. Британска библиотека му је одобрила пројекат о сарадњи.

Ангела Гутцајт: У Србији млади адвокат спашава библиотечке фондове појединаца који би иначе били бачени. Са своје 33 године Виктор Лазић планира ништа мање него да оснује „највећу међународну библиотеку између Истанбула и Беча“ – као што сам то воли да каже. Већ је сакупио милион књига. Прича овог књиго-фанатика, укључујући његову породицу, толико је дирљива и бизарна да бисмо требали и овде да је испричамо. Разговарала сам са књижевним критичарем, славистом и преводиоцем Бригитом фан Кан о овом пројекту, који она лично подржава, и она се прва запитала шта то покреће овог младог човека из Београда? „Он је један културни патриота“

Бригита фан Кан: Да, Ја бих рекла да је у питању права љубав према књигама и љубав према његовој земљи. Он је културни патриота. Жеља да уради нешто за своју земљу, али не само као националиста уског погледа на свет, већ и да гледа шире од своје земље. Он планира међународну библиотеку, код њега се такође налазе арапске и јеврејске и индонежанске књиге, као и 100.000 немачких и 200.000 руских издања. И, мора се и то рећи, он потиче из породице колекционара књига.

Његов предак, православни свештеник, започео је колекцију још у XVIII веку. Он је тад могао да сакупи свега неколико књига, које су у то време биле драгоцене. Чукундеда Виктора Лазића отворио је за јавност њихову породичну колекцију 1882. године, како би обележио проглашавање Србије краљевином. То је подразумевало да се омогући коришћење и доступност библиотеке. А тек за Луку Лазића повезане су многе занимљиве приче.

Када се српска војска повлачила преко албанских планина током Првог светског рата и отишла у егзил на Крфу преко мора, он је ушио најдрагоценије књиге у његов вунени прслук. Његов брод је отишао на дно мора, књиге су биле изгубљене. Али је он преживео и чим је стигао на Крф бацио се на посао да сакупи сва српска издања која су објављивана на Крфу. То је јединствена колекција, толико јединствена да се Британска библиотека сагласила да одобри пројекат и дигитализује ову вредну збирку заједно са Виктором Лазићем. „Комунистичке колекције књига - бачене“

Гутцајт: А сада се враћамо на актуелну тему, Бригита фан Кан. Она описује Виктора Лазића и његове помоћнике као Црвени крст за књиге. У међувремену овај човек је постао познат као спасилац библиотечких фондова широм Србијe и прилично је присутан у медијима. О којим фондовима је реч, шта је то он до сада учинио?

Фан Кан: Он не скупља само приватне колекције, појединачне заоставштине, већ такође сакупља колекције институција које су се одрекле или које су приморане да се одрекну књига које поседују. На пример, током транизиције из комунизма у капитализам и онда у демократију, ако се тако може рећи, многе институције су једноставно побацале своје збирке комунистичке литературе. Он их је спасао. Он каже да без, рецимо, сабраних дела Тита, неће бити могуће да се истражи овај важан историјски период у постојању Југославије.

Гутцајт: Где ли их све смешта, питам се. На почетку разговора поменули смо један милион књига. Где се то све налази?

Фан Кан: Већ их има више од милион. Посетила сам један од магацина. Ради се о склоништу његове бивше школе. Ту се налазе лудачке планине кутија пуних књига, уредно наслаганих. Те просторије испуњавају све потребне услове за чување за књига. Суве су, безбедне су и бесплатне су. Зато што он не може да приушти плаћање изнајмљивања депоа.

„Он заиста није заслепљен национализмом“

Гутзајт: Занимљиво ми је да Лазић размишља у источноевропској перспективи, а не (само) националистичкој српској и не ограничава себе идеолошки, као што сте већ приметили, пошто он такође сакупља марксистичку литературу или литературу из марксистичке ере. Мислим да је ово интер-европско размишљање веома корисно, не само због тога што је у источној Европи национализам у порасту.

Фан Кан: Да, у праву сте. Виктор Лазић, на пример такође обезбеђује књиге сиромашним сеоским библиотекама у превасходно муслиманским селима јужне Србије. Слао је књиге и на Косово. Нису сви његови суграђани успешни (у овој ширини размишљања), али ја сам заиста убеђена да он нема национализмом ограничена схватања.

Гутцајт: Дакле, то значи да је то такође пројекат помирења? Можда претерујем, али се сви сећамо како се Југославија распала током балканских ратова. А он то ради, својим активностима са књигама које прелазе границе.

Фан Кан: У сваком случају се то тако може рећи. Он је чак изјавио да би радо помогао Народној библиотеци у Сарајеву, која као божје чудо стоји обновљена у Сарајеву, али без иједне књиге на полицама. Верујем да су ово мали кораци ка миру и помирењу, и верујем да је то нешто што је Балкану неодложно неопходно.

„Људи верују Лазића да он ништа не баца“

Гутцајт: Да ли заиста нема државних институција у Србији које чувају благо српске и међународне литературе?

Фан Кан: Наравно да постоји народни музеј, постоји народна библиотека, национална архива. Међутим, чињеница је да са свим бурним променама и ратовима, неке српске институције можда нису баш биле у идеалном стању, и људи у Србији немају толико поверења у ове институције зато што не знају шта ће то сутрашњица да им донесе. Тако, ако имате 150 кутија породичне архиве, ако је ваш чукундеда био оснивач београдске библиотеке а Ваши рођаци су били политичари на важним позицијама, желите да будете сигурни да се ствари које дарујете нећа сутрадан наћи на продаји или да се њима неће нешто друго догодити. Виктору Лазићу људи верују да он ништа не баца.

Донације живих писаца

Гутцајт: Њему људи толико верују, да су му важни књижевници поверили своје заоставштине.

Фан Кан: У праву сте. На пример Перо Зубац, писац најпознатије српске љубавне песме, то је учинио, оставивши Лазићу своју заоставштину за живота, али да је он преузме после његове смрти. Заоставштину је оставила и Даница Леко. Њен отац је један од оснивача Београдског универзитета и оснивач српског Црвеног крста. Кристина Павловић, ћерка познатог српског песника Миодрага Павловића, препустила је целу заоставштину њеног оца Виктору Лазићу. Веома је дирљиво видети обновљену целу радну собу Миодрага Павловића у просторијама музеја, који је Лазић већ отворио. Свакоме ко пожели да било шта истражује о Павловићу, сигурно ће добро чинити да неко време проведе радећу у овом реконструисаном кабинету.

Спашене књиге преводиоца Чехова Петера Урбана

Гутцајт: Требало би додати да је Виктор Лазић такође спасао целу приватну библиотеку преводиоца Петера Урбана.

Фан Кан: Да, може се тако рећи. Када је 2013. године преминуо Петер Урбан, највише познат као преводилац Чехова, више од две године интензивног рада није било довољно да се пронађе најбоље решење за смештај 15.000 публикација из његове библиотеке. Све институције, сви универзитети којима се обратила удовица, одмахивали су руком.

Гутцајт: Рекла сам на почетку да Ви подржавате овај пројекат. Шта то Ви цените код ове иницијативе, шта Вас повезује са Виктором Лазићем и његовим спашавањем књига?

Фан Кан: Импресионирана сам да једна млада особа улаже сву своју енергију у један такав пројекат. Ја верује у књигу. Не верујем толико у постојање дигиталних књига. Размислите два пута, помислимо на 400 примерака, 400 Гутенбергових Библија које су одштампане. Још увек постоји 180 примерака. Да ли још увек имате флопи диск или дискету или тако нешто, са чега можете то да прочитате?

BetFair F.BetRoll UK Bookies
Ladbrokes Review L.BetRoll
WIll Hill BookiesW.BetRoll here...
United Kingdom BetRoll Bookmakers