Како у један дан стане читава вечност - Под прозором Вере Павладољске

 


Како настаје Адлигат: дружење са оснивачима Божидаром Пешевим, Филипом Давидом, Драгославом Михаиловићем, Мирјаном Вуисић, Матијом Бећковићем, Срђаном Стаојанчевим; посета САНУ, академицима Динку Давидову, Василију Крестићу, Ваљеву; радови у музејима, донације... Јуначки јучерашњи дан! Наша малена, али организована и упорна војска за један дан учинила је толико тога, да би се само о 29.11.2017, могло написати много страница.


 

Књижевник Божидар Пешев: „Поклањам себе и ову књигу Музеју књиге“

Један од оснивача Адлигата, један од оних који су саму идеју подржавали док се није шта имало видети и када је било најтеже поверовати у њено остварење, Божидар Пешев, по ко зна који пут измолио је од својих пријатеља и других писаца још књига за наш пројекат. Тај неуморни дечји писац и библиотекар који је осмислио Доситејево перо и дуго година додељивао читалачке значке највреднијим младим читаоцима Београда, током претходних година поклонио је више хиљада књига. На својим делима сада је написао дирљиве посвете, попут: „Најбољем музеју књиге и путовања у коме књижевност је муза свега живог, поклања себе и ову књигу с љубављу Божидар Пешев“ и „Бајке и легенде су оно што један народ чини народом а музеј српске књижевности, књиге и путовања је обелиск и светионик српске и светске књижевности“.

 

 

Кружок Филипа Давида

Оснивача Адлигата, Филипа Давида, затекли смо у његовом омиљеном кружоку интелектуалацау једном кафићу у центру, где, редовно, промовише наш пројекат и убеђује пријатеље да нас донацијама књига подрже.

Филип је био у друштву Милана Ђорђевића, песника, Слободана Ступара, новинара, Михаила Блечића, новинара који је пронашао први српски буквар инока Саве штампан у Венецији давне 1597. и приредио његов репринт...

Ту су били и Ибрахим Хаџић и Предраг Чудић, које је још давно Филип Давид убедио да све од књига што могу, поклоне Адлигату. Ибрахим Хаџић је песник који је добио више важних признања широм бивше Југославије, укључујући познати 'Стећак' – награду са највећом тежином у региону (сама награда има више од тридесет килограма), некадашњи уредник на ТВ Београду. Ибрахим је такође један од најпознатијих гљивара и аутор више књига на ту тему. Господин Предраг Чудић, аутор лектира, одличан сатиричар, често забрањиван, по професији библиотекар,

Филип Давид је овом приликом потписао неколико књига за Музеј књиге, а на једној је написао како га наш пројекат подсећа на Борхесову Вавилонску библиотеку. Док је потписивао, у шали се обратио својим друговима, који сви већ имају прилично објављених дела, речима: „Да сте и ви писали, а не седели по кафанама, имали бисте и ви оволико написаних књига!“ Господин Предраг Чудић, један од донатора нашег Музеја, загледао се у једно Филипово прво издање и младолик лик писца пре тридесетак година, па у шали рече свом пријатељу: „Па ти са овим човеком немаш више никакве везе!“

 

 

Сарадња са САНУ и академицима

У САНУ смо потписали уговор којим се нашем Удружењу одобрава коришћење свечане сале САНУ у Кнез Михаиловој за одржавање наше годишње скупштине. Посетили смо поново историчара и директор архива САНУ, Василија Крестића, који је јуче био посебно дарежљив, поклонио нам је двадесетак својих издања за Адлигат, а више од четрдесет је потписао – нешто је, ипак, остало и за други пут, пошто, како каже, од толиког писања за Музеј књиге, заболела га је рука!

Такође наш оснивач, уважени Драгослав Михаиловић, потписао нам је двадесетак својих дела и даровао нам четири ретка своја превода. Још један академик, Динко Давидов, стручњак за историју уметности, дугогодишњи директор Галерије САНУ, аутор многобројних одличних издања о српској уметности, посебно о графикама, светогорским манастирима, Сент Андреји, Светој гори... био је зачуђен бројем књига које смо му донели да потпише за нашу колекцију књига са посветама аутора. Толико се заинтересовао за наш пројекат, да је одлучио да посвете посебно осмисли, па смо му књиге оставили на неколико дана.

 

Још неке активности

Ујутру су нам поправљали телефонске каблове, и тиме смо, барем за сада, поправили гомилу кварова.У штампаним издањима Блица и Курира изашли су текстови о донацији из Јужне Америке и Ршумовом поклону. То нам је јавила Зорица Вуковић Вујовић, оснивач Адлигата, која са великом љубављу сакупља наше објаве у медијима.

Саветница Адлигата, Стеванка Чешљаров, посетила је књижевно вече посвећено песнику Слободану Марконију у НУ „Божидар Аџија“.

Библиотекарка Александра Богдановић је током два два дана организовала месечно велико спремање свих просторија Адлигата на Бањици.

 

Библиотека друга председника Видоја Жарковића у Адлигату

Захваљујући оснивачу Адлигата, Срђану Стојанчеву, поклоњена нам је библиотека Видоја Жарковића, (1927-2000), носиоца Партизанске споменице 1941, јунака социјалистичког рада, председника председништва ЦК СКЈ 1985-1986, председника Црне Горе, добитника Ордена Британског царства у рангу великог крста. Видоје Жарковић био је један од водећих личности комунистичке Југославије. Међу више стотина књига из његове библиотеке посебно је занимљива обимна комунистичка литература, књиге о војсци и Црној Гори. После радног времена, наш радни тим у саставу Стефан Дворанчић и Петар Јовановић, одлучио је да посебно засуче рукаве, па су ладом нивом читаву библиотеку пребацили у Адлигат.

 

Нова тајна врата у Адлигату

Адлигат је познат по великом броју полица које се отварају, иза којих се налазе тајни пролази и просторије, налик средњовековним библиотекама и Харију Потеру.

Наш мајстор Боро Колунџићобећао је да ће до данас завршити још двоје тајних врата која воде у легат Петера Урбана. Како је мајстор Бора веома посвећен нашој институцији, а радови су се одужили, решио је да своје обећање по сваку цену испуни. Зато је, са потпредседником Адлигата, Браниславом Лазићем, радио до шест ујутру, како би радови, ипак, били завршени у предвиђеном року!

 

Нови рукописи, документа и фотографије Павла Вуисића

Оснивач Адлигата и члан нашег УО, Мирјана Вуисић, супруга Павла Вуисића, јуче је била посебно расположена када ју је, изненада, посетио наш председник.

Поклонила нам је фотографију Павла Вуисића како обликује свој нови чамац, његову чланску карту за Удружење филмских уметника са фотографијом на којој је млад и леп, и не личи ни најмање на Павла каквог га знамо са екрана. Даровала нам је и шест страница његовог рукописа, његову регрутну исправу, једну карикатуру као и чланак из Политике о саобраћајној несрећи коју је Павле имао 1961. године, када је умало завршио у затвору, уз причу о томе шта се заправо тада догодило... Затим смо заједно читали чудеса која је он, својом руком, уписивао у њихов кућни телефонски именик.

 

 

Под прозором Вере Павладољске

„Кад дођеш у било који град, ако тај град случајно буде Ваљево...“ Синоћ је тај град намерно био Ваљево. Свој рођендан оснивач Адлигата, академик и славни песник Матије Бећковића већ традиционално проводи у овом граду, уз књижевно вече у гимназији коју је похађао. Такође, већ традиционално, до Ваљева га на Светог Матију (а не Дан републике) превози Музеј књиге. Јуче је то урадио лично наш председник, Виктор Лазић. Матија нам је, успут, испричао како је био немиран на часовима српског језика у Ваљевској гимназији, па се догађало да га професорка удаљи са часа. Једном таквом приликом он јој је пророчки рекао: „Ви ћете мене једног дана предавати!“, а то се и догодило. После више инцидената, професорка му је давала најбоље оцене, уз молбу да на часове не долази.

Причао нам је Матија и о Ђиласу, о томе како га је он, у шездесет и некој години, питао да ли да подржи студентске протесте, а Матија му, млад, рекао да се у то не меша, мислећи се како је шездесет година сувиша дубока старост... Сада, у 78. години, тога се присећа, размишљајући о томе како се не осећа старо, него да га силне године препадну тек кад погледа у лица својих вршњака...

У Ваљевском Музеју завичајних писаца присуствовали смо отварању изложбе о Матији, а затим смо се упутили у Ваљевску гимназију где су ђаци рецитовали славну песму „Кад дођеш у било који град“, читајући и њене преводе на многобројне језике. Слављеник  се обратио домаћинима и гостима, па је и он прочитао једно од својих најбољих дела.

Током вечере у ваљевском ресторану „Хемингвеј“ дружили смо се са још једним пријатељем Адлигата и породице Лазић, Радованом Белим Марковићем. Убрзо су Матија Бећковић и председник Адлигата  кренули ка Београду. Пре изласка из Ваљева зауставили су се под скромном трошном кућицом, под прозором Вере Павладољске.

Причао нам је песник како је као младић стајао под тим прозором, баш као што и сад, после толиких деценија, стоји и фотографише се за вести и архиву Адлигата. Причао нам је како је од пријатеља први пут чуо да постоји нека Вера Павладољска „лепа, красонога“ која се за њега занима, и како су их „проводаџије“ први пут упознале „између поште и суда“ у Ваљеву, заправо, ближе суду.

Испричао нам је Матија како је срећан што је своју „лабудову песму“ Вери написао док је она била жива, што је у њој могла да ужива, као и њену реакцију на неке од најлепших стихова упућених њој: „А на кога си ти то стварно мислио?“

Плочу на којој је Верину песму читао Арсен Дедић, послали су Матија и Вера њеним рођацима у Русију. Међутим, како је Вера Павладољска добила име по баки која се такође тако звала, рођаци у Русији су били убеђени да је један песник у бестрагији Србије поему написао баки у руској бестрагији коју никад није ни упознао, а не лепој унуки...

Чудесан дан завршио се под прозором Вере Павладољске. 

 

 

 

 

BetFair F.BetRoll UK Bookies
Ladbrokes Review L.BetRoll
WIll Hill BookiesW.BetRoll here...
United Kingdom BetRoll Bookmakers