Легат књижевника Петра Пајића

Удружење Адлигат формира Легат Петра Пајића, (1935-2017) песника, прозног писца и дугогодишњег уредника Другог програма Радио Београда. Петар Пајић, који у књижевним круговима слови за „српског Рилкеа“, један је од оснивача неосимболизма у српској књижевности. Добитник је, између осталих, награде Десанка Максимовић и Жичке хрисовуље.

Породица славног песника, сестре Лепа Топаловић и Мирјана Радивојевић са својим наследницима, поклонилa je целу Пајићеву библиотеку и архиву, укључујући пуно предмета из његовог стана, његове дипломе, медаље, оловке и друге лчне предмете. Његов писаћи сто је такође део легата, као и каса његовог оца, славног ваљевског пекара, у којој је Пајић чувао комаде хлеба које је испекао његов отац. Сликовито и дирљиво сведочење о животу песника, његовом односу према свом народу, породици и хлебу ускоро ће бити приказано у Музеју српске књижевности на Бањици, у београдском насељу у коме је Пајић живео и који је волео.

Пајић је још за живота започео формирање легата разним даровима Адлигату, у којем је био чест и радо виђен гост. Чак и тешко болестан, велики песник је сестрама поручио да му је посебно важно да се колекција књига са посветама нађе баш у нашој институцији.

Пајић нам је годинама поклањао књиге из своје библиотеке а даривао нам је и писаћу машину на којој је откуцао своју најпознатију песму „Србија“, која је постала једна од најславнијих српских забрањених песама. Како Пајић каже: „Ја сам био у Србији/Србија је на робији/Срби седе у кафани/што пијани што поклани/Срби леже поред друма/Из глава им ниче шума/А из сваке српске главе/Теку мутне три Мораве.

Сестра Петра Пајића Мирјана Радивојевић и председник Адлигата Виктор Лазић у стану Петра Пајића приликом преузимања легата

Петар Пајић био је пријатељ са свим значајнијим књижевницима друге половине двадесетог века, тако се у његовој библиотеци налази више од три стотина књига са посветама српских класика од Драгослава Михаиловића, Десанке Максимовић, Матије Бећковића, Милована Витезовића до његовог најбољег друга, Бранка Миљковића. У архиви се нашло и писмо Бранка Миљковића, а детаљан преглед архиве свакако ће открити још чудеса важних за српску културу. Пајић се на једној радној акцији зближио са хрватском књижевницом Весном Перун, па се у легату налази и мноштво њихових заједничких фотографија током те радне акције шездесетих година.

Писмо и фотографија Бранка Миљковића, архива Петра Пајића

Председник Удружења Адлигат и директор Музеја српске књижевности, Виктор Лазић, каже: „Никада чуднија атмосфера него када смо преузимали овај легат. Као да је Петар био са нама. У истом тренутку срећа, због вредних материјала које смо пронашли и који ће ускоро бити доступни јавности, и туга, зато што нас је напустио велики песник и близак пријатељ.“

Колега Стефан Дворанчић разгледа архиву Петра Пајића
пре преузимања за Адлигат

Збирка више стотина књига са посветама угледних књижевника стигла у Одељење обраде Адлигата


ПЕТАР ПАЈИЋ
СРБИЈА

1.
Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани,
што пијани што поклани.
Срби леже поред друма
из глава им ниче шума.
А из сваке српске главе
теку мутне три Мораве.

2.
Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
дигнути су споменици.
Сад се сваки Србин бије
са две своје историје.

3.
Србин само из ината
секирчетом млатне брата.
Док на гобље брат се сели
Србин сав се сневесели.
Празно му у родној кући
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
и досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку - обеси се.

4.
Све су српске оранице
саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање.
Лети јато црних птица
преко српских ораница.
И гробови небом лете,
пошли Срби да се свете.

5.
Из детињства видим слику:
лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А у кући сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.

6.
Јесен касна, зима близу,
по тавану миши гризу.
Гавран стреса црна крила,
ограда се искривила.
Сиво небо, сиво поље,
вук у тору јагње коље.
Изнад кућног прага змија
реп уз главу у круг свија.
Док се мрак за видик хвата
Живим себи из ината.

7.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо, небеснице.
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија
под земљом цела земља Србија.
BetFair F.BetRoll UK Bookies
Ladbrokes Review L.BetRoll
WIll Hill BookiesW.BetRoll here...
United Kingdom BetRoll Bookmakers